Sve teže mi padaju rastanci. A sve ih je više.  Dođeš tu na dan il dva, i okreneš cijeli moj svijet. I grliš me i ljubiš K’o jedno dišemo. I smijemo se, plačemo. Živimo. Živimo za dan ili dva. I onda ideš. A bol me razara, svaki put sve više. Svaki ispraćeni autobus, svaki zagrljaj…