Kad procveta prva od 7 ruža, Kroz mrak leti snop svetlosti bele. Mio prizor pred očima se pruža, Voćke sreće, uglancane, cele. Kroz tišinu glas miluje uši, U očima poeziju krije. Ciglu po ciglu sivi zid ruši, Zemlju suza do svetlosti rije. Nežni pokret, treptaj, retki gest, Prostor prazan ispuni bojama. U snovima gost najdraži,…


Dan prolazi. Dug je, znam. A ti si tako umoran i sam. Okrećes njušku ka Suncu što izdiše, Da i za tebe ono malo sja. Tama se provlači kroz puste ulice, Hladnoća ti već drma kosti. Dugo ne žvakaše tvoje vilice, Umorne noge klecaju od starosti. A sećaš li se umorni psu, Sećaš li se…