Prozirna ljubav

Izoliraš me i udaljavaš, postojanošću svoje istine moju pobijaš. Vrijeđaš me polako i sa ciljem, tvojom nakanom svoju bol krijem. Nije više važno, ne vrijedi ništa što bi pobudilo strast, začepilo sve rupe moje dobre volje što do mozga stvaraju kanale. Sad se tješim iako znam što je bolje, tvoji mi poljupci u suštini i ne fale. Plešem i gibam se u ritmu muzike, ona me čuva kao svoje dijete. Tišina i muk nisu ništa naspram vike, vatrenog ritma i struje što mami pokrete. Samo sam kostur i nešto sitno…