Ratnička pesma Šulamke

Ratnička pesma Šulamke (Pesma Sol. 1:5; 4:7; 7:1; 8:5) Ne dam ti da skineš ptice sa mojih ramena Da spustiš moje ruke Da polomiš moje katarke Da uprljaš moju haljinu od lana Koja se belasa na suncu ko jedra Ne dam ti da me oblikuješ u nešto što nisam Da gnječiš moju glinu svojim opakim naumima Da pokvariš savršene oblike Šulamke u meni Koja pleše, bez prestanka Ne dam ti da me uveriš da treba više od ovog I da rasipam kada dajem ono najbolje svom Kralju Ne dam ti…

Čuvar plaže

Čuvar plaže hoda po pesku u predvečerje Sakuplja plodove plime i oseke Ostatke dana Krhotine uživanja Pikavce patnje Otpatke baca u smeće Školjke vraća u more Zvezde hitne u nebo Smeće u smeće Morsko u more Nebesko u nebesa Bodljikava riba koprca se na žalu poslednjim trzajima Čuvar plaže uzima je u ruke koje su naučile da krvare I odnosi je u more Na dlanovima ostaju bodlje More uzvraća penušanjem Blagost njegovih pokreta nije od ovog sveta

Jednoj ptici

Pticu Šćućurenu Razreši zaveta ćutanja, Skini joj prsten sa kljuna – Pući će Ako ne zapeva… Bol curi kroz kliktaje Obilnije nego kroz reči Kristalnije nego kroz suze. Spira sve I rastvara, Kamen u pesmu pretvara; Samo se muklih jama treba bojati, Jauka u čemer zaraslih, Zidova k’o grob oštrozubih, Ono što prećutimo ume da otruje, O, tišina ima gorke trave, Ptico Podozriva Razgrni tu guštaru srca, Otri rđu sa svojih glasnih žica – Prsnućeš Ako ne zaridaš.

Božićna zdravica

Neka te Isus strefi snažno kao grom Iznenadno kao oluja Strašno kao ljubavna groznica Opojno kao vino Nepovratno kao reka koja menja tok Da bi te uvukla u svoj vir I dubi nove kanale da bi te pronašla Tamo gde jesi Nezajažljivo kao talas plime I nežno kao letnja kiša koja hladi čelo Zemlje I ljubi njene ispucale usne… Neka te Isus pogodi kao bljesak buduće slave Kao pesma Naelektrisana munjom I čežnjom Kao zvono sa nebeskog tornja Što se prolama među zvezdama I eho one neprolazne Reči Što ne…

Lažomrziva

Kada si me, lažomrzivu, Lovio u laži trapavoj I čistio mi usta žeravicom Kada si me, na blud gadljivu, Hvatao u preljubi srca I izvlačio iz bordela dvoličnog srama Pokrivenu Tvojim Grimiznim plaštom I kada si me, verolomnu, Posramio svojom raspojasanom vernošću I sablaznio golom Dobrotom Nisi trepnuo okom Ni jedna senka nije prešla Preko Tvoga čela Niti je nestalo sjaja u Tvojim Užarenim zenicama U kojima je moja silueta Vilinog konjica, Besprekorna i blistava Nastavila da pleše kao da se ništa nije dogodilo

Tapiserija

Način Na koji uplićeš moje puteve Sa putevima drugih Niti moga života Sa nitima drugih Na svojoj tapiseriji beskonačnosti Čjii smisao i celovitost Samo Ti vidiš i znaš Tajna je Mnogoznačna, jer Ako bi izvadio samo jednu nit Samo jedan konac Iz svog nedokučivog tkanja Ostala bi poderotina Prazan prostor Kroz koji bi tuga nepotpunosti Ulazila nesmetano I kroz koju bih bila kušana da zavirujem Kao u živu ranu Neprebola za nečim što znaš da je tu Ali si propustio da ga vidiš I dotakneš I ostao trajno osiromašen Za…

Zavet Marije iz Vitinije

Noćas ću razbiti svoje srce Kao alabastarnu urnu za Tebe; Noćas ću Ti izliti svoju ljubav Kao najskuplje ulje na teme; I ono što sam do sad tajila, I ono što sam škrto sejala, I ono što sam brižno čuvala, Potrošiću noćas na Tebe. Noćas ću Ti oprati suzama Golgotsku jezu sa stopala; Noćas ću Ti otrti vlasima Getsemansku rosu sa čela; Noćas će miris mog narda Nadglasati svaki govor, Sablazniti svaki razbor, Posramiti svaki obzir, A moja i Tvoja uteha Zamirisaće istim mirisom, Zaogrnuće se istom tajnom, Opiće se…

Tango Krsta

Leva ruka u Tvojoj ruci I oštar klin, posred dlanova Desna ruka u Tvojoj ruci I opet klin, posred dlanova Noge ukrštene, na Tvojim stopalima I dugačak klin, kao spona Skerletna ruža, između zuba, Da ublaži bol, da zatomi krik I kratak poljubac, kao pečat Ti vodiš, ja sledim Ti se okrećeš, ja se okrećem Ti zavrtiš svet, ja se vrtim Ti se saviješ, ja se izvijem Ti treperiš, ja treperim Ti krvariš, ja krvarim Ti izgubiš dah, ja počnem da dišem Kada izgubim sebe u ovom plesu Počinjem da…

Pesma o ženi kraj bunara

Pesma o Ženi kraj bunara (Ev. po Jov. 4:7-30) Žeđ te dovela k Meni, izgorelu, u podne, kada se ne ide po vodu Moja Žudnja je čekala tvoje prazne krčage na bunaru Moje Preobilje je vrilo od želje da se izlije u tvoju potrebu Tvoja žeđ je bila uže kojim sam te vukao k Sebi, sve vreme Moje pitanje je bila zamka da stavim so na vrh tvog jezika Kao žena pod velom došla si starim putem vodonoša Na sastanak sa Mnom utanačen bez tvog znanja i pristanka Odveć željna…

GITARA

Nebeski Sviraču, Čuješ li premiranje mojih struna, Žudnju u žicama?… Gitara je razjapila svoja čežnjiva usta Kao grotlo bezdana… Dubina dubinu doziva Iz trbuha moje gitare… Ne umem da sviram; Zato sam pristala da budem gitara U Tvojim rukama. Ne umem da pevam; Zato sam tražila da budem pesma Iz Tvoga grla. Nebeski Sviraču, Osećaš li napetost mojih struna Pod svojim prstima?… Jesam li naštimovana kako valja, Jesam li spremna da se predam do kraja? Nebeski Sviraču, Prođi svojim vetrom kroz moju tišinu, I pretvori moju gitaru U granu magnolije.

Kralj Valcera

Ne reci mi Da ne znaš korake ovog valcera Ne reci mi Da nisi sigurna da baš tebe Biram za ovaj ples Zar grana kaže vetru Da ne zna da se njiše Zar zemlja pita sunce Da li baš u nju gleda Zar trava traži od vihora Da je nauči da se talasa Ne reci mi Da ne znaš kako da uskočiš U moj zagrljaj U epicentar mog srca U maticu moga vrtloga Ne reci mi Da je tako teško raširiti ruke Stati na raskršće vetrova I pustiti Kralja valcera…

Bodlerov albatros

Da se stisnem Da stanem u vašu kutiju Ne ide – široka mi bedra! Da se rastegnem Da se pružim u vašem šatoru Ne ide – nemam od čega A kad raširim svoja gorostasna krila I zamahnem njima Ne treba mi ni vaš šator Ni vaša kutija Pa letim, tako, i zacenim se Od smeha albatrosa Nad vodama I ne mogu verovati da sam do malo čas bila Tako nezgrapna i tako gmizava I tako sićušna U svojim očima

Pijanista

Tvoji prsti prelaze po dirkama moje duše Kao kiša Htela bih da uhvatim ovu melodiju Da odgonetnem ovu kišu Htela bih da pijem rosu sa lišća isceljenja Iz Tvoga vrta Dok kaplje muzika Htela bih da Tvoj južni vetar još jednom Još danas Zanjiše moje grane Zaklati moja zvona Htela bih da nikada ne presahne ova pesma Htela bih da nikada ne prestaneš da sviraš Htela bih da dirke moje duše zapamte ovu melodiju I snime je na traku Koja upija pesme kiše Ne vidim Ti lice Ne mogu da…

STUDENI SONTE ZA SNEŽANU

Sunce bi da otopi tvoje lice od snega Zemlja bi da ti da boje koje nisu tvoje Samo vetar te ne da Uzima te pod svoj plašt I duva kud hoće S tobom u naručju Vitla kroz šumu Skija niz planinu Ti cičiš od straha Van sebe, bez daha Držiš ga za grivu Čvrsto, ko život Najednom sve utihne Ti pogledaš, i gle, Stojiš na vrhu Nedohvat-gore Besprekorna, bela, Sa kosom od inja Ko breza ustreptala U studeni dan

Pesma brata Meseca

Slušam tebe Kao da slušam sebe Govorim tebi Kao da govorim sebi Zveket tvojih okova je zveket Mojih okova Pogledaj Mesečina prolazi kroz rešetke Tvoje ćelije Večeras Tečno srebro otapa zarđalo gvožđe Kao od šale Izađi Govorim tebi I govorim sebi Vrata zatvora su otvorena večeras Za tebe I mene Brat Mesec plete večeras Uže od srebra Za tebe I mene Neko je razvalio ovu tamnicu Pre mnogo vremena Neko je platio otkup za tebe Pre tvog rođenja Noćas je moguće proći kroz zidove Moja srebrna sestro Pomoli se nogama…

Devojka-runolist

Zasadio sam te visoko Tako visoko Tako visoko Da dah Moj rascveta ružu Tvog pogleda Kad pomoliš glavu iz snega Da prvi uzberem miris Tvog osmeha U jutra sveža i blaga Tamo gde Ljubav rađa iz kamena I sve što nikne s kamenom srasta Gde runolist sionski raste I travke retke i zabranjene Drhte od Moje blizine Gde se orao kraljevski gnjezdi I misao ljudska sunovrati Devojka-runolist raste Od tišine zlatne i baršunaste Na planini, s glavom u oblaku Zasadio sam je visoko Tako visoko Tako visoko Da bude blizu…

Decembarska šansona za ženu sa zelenim očima

Decembarska šansona za Ženu sa Zelenim OČima Ne daj Tu zelenu boju svojih očiju Ne daj se sivilu Nek zeleni vetar produva Tvoju glavu Ptica zelena nek zapeva Pesmu ljubavnu na tvojim Granama u inat mrazu Ostani zimzelena Pod koprenom od snega Kao smreka u venčanici Satkanoj od pahulja Tvoja zelena boja Blista jače kada zaveje Tvoje smaragdne oči U decembru su još jasnije Slikari znaju Da se boje najlepše prelivaju Posle kiše Osmehni se Neko umače četkicu U zelene potoke i vrbake Da dočara tvoje oči U tmurni dan…

Bosonoga pesma

Onaj koji hoda bosonog, Zna da ne sanja… Svaki kamen, Svaki trn, Urezuje se u svilu njegovih tabana I drži ga budnim… Grumen što jaukne pod njegovom petom Zna mu težinu… Onaj koji hoda bosonog, Proživi svaki korak… Oseća rapavu dušu zemlje po kojoj gazi I boli ga iznutra… Gleda kako se žuta prašina lepi za Bela, tek oprana, stopala, I zna od čega je sazdan… Onaj koji hoda bosonog, izuo je iluzije… Noćas će iznova saviti kičmu I pustiti Sina Čovečjeg Da mu opere noge.

Jednoj ženi

O ženo, gladna godino željna nežnosti Njivo neuzorana rečima i dodirima Oštrijim od mača, strasnijim od ljudskih Zemljo zaparložena, crna i lepa, Što sanjaš svog Zlatnog orača I nebeske plugove da te dube i krče Sečivima blagosti, do jezgra mekoće Danas ću proći svojim srebrnim plugom kroz grudu tvog srca Danas ću povući liniju razdvajanja Između tvoje noći i jutra, tvoga juče i sutra Danas ću oglasiti Godinu Milosti Gospodnje Nad tvojim brazdama što krvare kao otvorene rane I napuniću ih snegovima, i rečima iz svojih usta I rađaćeš, ženo,…

SVAKA ŽENA JE PRINCEZA

Neke princeze su uspavane Neke princeze su začarane Na neke princeze su vetrovi-šaptači Bacili čini Otrovnih reči Druge su se uplele u opasne mreže Pauka-pletača Laži i obmana Neke princeze su izgubljene Neke princeze su prevarene Neke princeze su odevene kao pepeljuge Druge su umišljene i blesave Neke princeze se meškolje na zrnu graška I nikako ne mogu da usnu Drugi ih smatraju razmaženima i oholima A one samo traže mirnu postelju I jastuk tišine Na kojem se pluta u snu I na kojem će moći da naslone glavu Bez…

Magnolija

Magnolijo U Mom svetom zabranu Niko te više neće brati nekažnjeno Svaki cvet na tvojim granama Izvajao sam svojom rukom Namirisao svojim dahom Svaku laticu na tvom cvetu Umočio sam u svoj purpur Presvukao čistom svilom Da prorokuješ proleće dok pupiš pod snegom Evo, postavljam stražare sa dvoseklim mačevima Oko tvoga stabla I oštrica Moga glasa dočekaće svakoga Ko krene da te uzbere Ljubomoru svoju šaljem kao anđela-čuvara Da bdi nad tvojim granama Opasana revnošću Za sebe sam te posadio Da rasteš pod Mojim oknima Jutro da mi raznežiš Ljubičasta…

Kalem

Taj kalem Na kojem su se spojile naše obrezane grančice Na kojem smo izmešali sokove Ukrstili rodoslove, razmenili gene Na kojem si me privezao onom skerletnom sponom Što se provlači od početka, i mnogostruko obmotava Na kojem je divlja pricepljena za pitomu I nerodna za rodnu Na kojem ja nisam dala ništa, a dobila sam sve I primila od Tvoje punine – Milost za milost Taj krvavi kalem Koji mi je spasao život Zbog kojeg je uklonjena sekira sa korena moga stabla Kojim sam nakalemljena i srasla za Drvo Života…

Div

To, što ti je najednom tesno u sopstvenoj koži Što ti je plafon nizak kada podigneš glavu Što ti je dan kratak da sastaviš Misli sa rečima, reči sa koracima To što su ti noge prespore da potrče tamo Gde te srce vuče Što imaš potrebu da vrisneš Nekim novim glasom Nekom novom snagom Što se trgneš od sopstvenog krika I prepadneš od nenadne hrabrosti To što ne umeš da obuzdaš svoje ruke Kada se razmašu, kao da hvataju zalet To se uspavani div u tebi budi, razmađijan I kida…