I Tvoje Ime je refren melodije Koju moje srce ponavlja, samo od sebe Otkucaji moga srca su slogovi Tvoga imena Koje krv u meni izgovara Sa neposustajućim žarom Tvoje Ime je glas I eho Nežnost groma Koji otvara klisure svetlosti Tišina koja probija zvučne barijere Najteži muk Najduži dah Pesma Koja rastapa tkivo reči svojom…


Večeras, Dok se budeš pakovala za more, Ponesi samo haljine koje ti dobro stoje, Samo one Koje ti je Milost skrojila Od najfinijeg lana, Bez bora i nabora, U kojima izgledaš laka I ustreptala, Kao vilin konjic nad rekom, Pre toga, Istresi iz svojih kofera sav mrak Od prošlog leta, Sav bajati šum u školjkama,…


Svadbena zdravica Neka se pehar ljubavi koji danas prinosite Vašim ustima nikada ne isprazni! Neka se vino strasti uvek penuša u vašim srcima Neka na trpezi Vašeg života nikada ne nedostaje vrsnoga vina Neka Vas ljubav nauči kako da pretvarate vodu i vino, i noć u dan Uvek obilovali hlebom Njegove prisutosti i vinom Njegove…


Čoveče Božji, hodaj u svojoj lanenoj odeći Ova odeća pravednosti je satkana za tebe Na Trokrakom Razboju između neba i zemlje Vetar struji nesmetano kroz laneno tkanje I čini tvoj korak lakim i krepkim Ovo laneno odelo je nova slava u koju te oblači Tvoj Bog Nećeš se više preznojavati i  grčiti u odeći Koju…


Ova haljina koju si danas obukla Skrojena je za tebe pre postanka sveta Čekala je da je izvadiš iz ormara večnosti I navučeš na sebe Okupana u očima Ljubavi, dovoljno si čista da je obučeš Ona nežno prijanja uz obline tvog unutrašnjeg bića I ističe baš ono što Ljubav želi da istakne na tebi Nemoj…


Odjednom Osetim vetar edenski na svom licu Setim se šta su ptice pevale U zoru stvaranja Setim se šuma edenskog potoka Setim se kako je trava bila zelena I nebo plavo Kada sam prvi put otvorila svoje oči Kada sam prvi put ugledala Tvoje oči Setim se kako se smejala zemlja Iz trbuha Kada si…


Opet bih da se zavrtim Na Tvom grnčarskom točku Opet bih da menjam oblike Pod Tvojim razigranim prstima Da nastajemI da nestajem Da se izdužujemI proširujem Da budem meka i lepljiva Kao zemlja natopljena Kišom Tvojih misli Da se okrećem do besvesti Da osećam Tvoje jagodice U svakoj pori svoga bića Opet bih da se…


Cvetove grimizne koji čuvaju miris ko svetinje, Jezik trava i leptirova na kojem se najtiše izjavljuje ljubav; Pregršt zlatnog lišća koje pada sa Moga stabla; Večnu čilost orlova koja se obnavlja čekanjem; Dar da probudiš talase; Mir da umiriš more; Vidovitost usred pomrčine; Sposobnost da zaspiš na vetru i da se probudiš na Mom uzglavlju;…


Vetrovi promene Budite nežni dok jezdite mojim poljima Budite blagi Dok čupate moje drveće Brstite moje vinograde Ledite moje ružičnjake Daću vam svoje zebnje Ali nemojte mi uzeti pesmu još nerođenu Daću vam svoju jezu Ali nemojte mi smrznuti uzdah u grlu Vetrovi promene Budite tihi dok vitlate mojim pustarama Budite milostivi Dok žanjete ono…


Ljubav je skinula svoju haljinu od magnolije I stala pred mene, blistavo naga U svetlu njene prozirnosti Sve što imam na sebi je suvišno U šta ćeš se sutra obući pred mojim zbunjenim očima,
Ljubavi? Ako se obučeš u trešnjino drvo Otresi svoje behare u moje krilo Ako se obučeš u latice ljiljana Pusti me da…


Izgleda slepa Kada savija svoje nevine ruke oko Stranca I izgovara zavet Na život i smrt, zapečaćujući svoju sudbinu Naivna, nesmotrena, brzopleta, Zavedena svojom proročkom poverljivošću i nepogrešivim instinktom Ljubavi Koja prvo skoči pa pogleda u ponor Zapravo je jedina vidovita stvar u nama Jer vidi samo ono što je bitno Neutaživa i nezajažljiva Jer…


Rođena s njom kao sa neizlečivom bolešću Sa neutaživim virom što se neprestano Produbljuje Njeno vapijuće prisustvo je nerazdvojno od mene Njeno postojanje je obećanje Da kiše dolaze I da glad uvek zna šta hoće Neutoljiva Nepodmitljiva kada je hranim plodovima Sa pogrešnog stabla Sveti se svojom dvostrukom pomamom Podseća da je izvor blizu Ali…


Kada navučeš zastore na tišinu svoga srca I ne puštaš me unutra, ljubomoran sam Kada se zagledaš u daljinu i ne vidiš Me na obzorju I ne tražiš Moju zvezdu, ljubomoran sam Kada na jastuku koji sam izvezao za tebe I napunio svojim snovima sanjaš nekog drugog Ljubomoran sam Kada šetaš Mojim vrtom, i ne…


Joj, što volim smokve iz Tvoje bašte!… Joj, što volim miris dunja iz Tvoga dvorišta!… Joj, što volim da ležim u hladu pod Tvojim hrastom!… Joj, što volim da slušam kako šušti Tvoje lišće!… Joj, što volim kako pevaju Tvoje ptice!… Joj, što volim kako se sunčevi zraci probijaju Kroz grane Da mi pomiluju lice!……


Neka te Ljubav strefi snažno kao grom Iznenadno kao oluja Strašno kao ljubavna groznica Opojno kao vino Nepovratno kao reka koja menja tok Da bi te uvukla u svoj vir I dubi nove kanale da bi te pronašla Tamo gde jesi Nezajažljivo kao talas plime I nežno kao letnja kiša koja hladi čelo Zemlje I…


Drugi mi pljeskaju, Ali ja sviram samo za Tebe; U prepunoj dvorani Ja sam svesna samo Tvog pogleda, I osećam ga na potiljku, Kao nežnu vatru, Dok prebiram po dirkama, Cedeći iz sebe ono najbolje, Najvrednije, Najčistije ulje tonova, Najvrsnije vino melodije, Čeznem da opijem I sebe i Tebe, Da Te uvučem u svoj zanos,…


Bojiš se Da će kasni mraz preseći Pupoljke smeha u uglu usana Bojiš se Da ćeš platiti sutra Za svaku čašu radosti koju ispiješ do dna Nije tako sa Mnom Sigurno Kao što dolazi zora, Ja dolazim u tvoj život I kucam na tvoja vrata Neću te ostaviti na pola puta Između nade i očaja…


Ne moraš da me pripitomiš da bi me učinio svojim prijateljem Ne moraš da promeniš moju prirodu Možeš me naučiti da ti verujem Možeš me hraniti rečima za kojima gladuje moja duša Sa dlana svog srca Zrno po zrno Možeš mi pokazati da me nećeš odbaciti kada me vidiš Ranjivog i plahog Nakostrešenog i smetenog…


Biti Ono što si me Ti stvorio da budem U Tebi Uzeti krila skrojena po mojoj meri Ni prevelika ni premala Biti Lakši od svog ega I slobodan od svojih očekivanja Biti Proročka reč koju si Ti ispisao Na mom srcu Mastilom svoje krvi I perom svoga Duha Samo to I to do kraja, bez…


Dajem za tebe petnaest sikala Petnaest sikala na tržnici belog roblja Petnaest sikala prokušanih u Mom ognju Petnaest sikala iskovanih na Mom nakovnju Petnaest sikala poškropljenih Mojom krvlju Petnaest sikala od srebra nepropadljivog Od sedam puta pretopljenog srebra Od ruda izvađenih iz Mojih dubina Petnaest puta petnaest puta sikala Petnaest sikala da te otkupim iznova…


Srešćemo se negde na putu, Na nekom golom raskršću; Sedećemo za istim stolom, U krčmi, pod istom lipom… Otvorićemo sve svoje karte, Odapećemo sve svoje strele, Ukrstićemo sva svoja koplja, I ostati, prsa u prsa, Moj strah i ja, Ko je čiji talac, I ko li je kome za petama, Preplašiću ga sopstvenom rikom, Smrskaću…


Niko silom ne otvori pupoljak… Nego dahom, I šapatom, I suncem, I poljupcem… Niko pretnjom ne požuri krunicu… No rosom, I tepanjem, I kišom I mamljenjem… Od kada je cvetova u Božjoj bašti, Ruža se otvara lozinkom Ljubavi


Takva kakva jesi, Uđi u Oblak; Potoni, Izroni, Sa stručkom smirne u nedrima – Dosta ti je Da ti mladost zamiriše; Ne pokušavaj da pokriješ Svoju nagotu Listovima prozirnim, Haljinama svelim, Sakrićeš Lepotu, Uvredićeš Čistotu, Takva kakva jesi Uđi u Oblak, Prosto i lako Kao što se ulazi u more, Kao što se uranja u…