Ime Isus

I Tvoje Ime je refren melodije Koju moje srce ponavlja, samo od sebe Otkucaji moga srca su slogovi Tvoga imena Koje krv u meni izgovara Sa neposustajućim žarom Tvoje Ime je glas I eho Nežnost groma Koji otvara klisure svetlosti Tišina koja probija zvučne barijere Najteži muk Najduži dah Pesma Koja rastapa tkivo reči svojom vrelinom Ulje koje se razliva razvalinama duše Rekama-ponornicama Pre no šikne, kao gejzir Kap što se ne rastvara Ni vodom, ni govorom U kojoj je zgusnut sav život Koja menja sve U kojoj je sve…

Cuba Libre

Večeras, Dok se budeš pakovala za more, Ponesi samo haljine koje ti dobro stoje, Samo one Koje ti je Milost skrojila Od najfinijeg lana, Bez bora i nabora, U kojima izgledaš laka I ustreptala, Kao vilin konjic nad rekom, Pre toga, Istresi iz svojih kofera sav mrak Od prošlog leta, Sav bajati šum u školjkama, U kojima odavno ničeg nema, Čamotinju svu po zapećcima, S prašinom umesto uspomena, Izbaci sve ono što ti Ljubav nije spakovala Za put, Što ti je pakovao neko drugi, Uvek nedovoljno il suvišno, Za pogrešno…

Svadbena zdravica

Svadbena zdravica Neka se pehar ljubavi koji danas prinosite Vašim ustima nikada ne isprazni! Neka se vino strasti uvek penuša u vašim srcima Neka na trpezi Vašeg života nikada ne nedostaje vrsnoga vina Neka Vas ljubav nauči kako da pretvarate vodu i vino, i noć u dan Uvek obilovali hlebom Njegove prisutosti i vinom Njegove utehe Uživali u mladom vinu današnjeg dana U zrelom vinu sutrašnjice I u vrhunskom vinu večnosti Uživali u medovini što teče sa usana zaljubljenih, bez prestanka Uvek nazdravljali jedno drugome sa žarom u očima! Uvek…

Svadbena pesma mladoženje

Čoveče Božji, hodaj u svojoj lanenoj odeći Ova odeća pravednosti je satkana za tebe Na Trokrakom Razboju između neba i zemlje Vetar struji nesmetano kroz laneno tkanje I čini tvoj korak lakim i krepkim Ovo laneno odelo je nova slava u koju te oblači Tvoj Bog Nećeš se više preznojavati i  grčiti u odeći Koju su ti drugi krojili I koju ti je tvoj stari čovek navlačio preko glave Dok spavaš U ovom novom odelu, moći ćeš da se protegneš Koliko si širok i dug i da budeš ono što…

Svadbena pesma neveste

Ova haljina koju si danas obukla Skrojena je za tebe pre postanka sveta Čekala je da je izvadiš iz ormara večnosti I navučeš na sebe Okupana u očima Ljubavi, dovoljno si čista da je obučeš Ona nežno prijanja uz obline tvog unutrašnjeg bića I ističe baš ono što Ljubav želi da istakne na tebi Nemoj je nikad skidati Dok hodaš u ovoj haljini Oko tebe se širi miris žene, jedinstven i snažan Kao miris nepoznatog cveta koji se po prvi put otvara Na zemlji Uvek se ogledaj u Ogledalu Milosti…

Sećanje na Eden

Odjednom Osetim vetar edenski na svom licu Setim se šta su ptice pevale U zoru stvaranja Setim se šuma edenskog potoka Setim se kako je trava bila zelena I nebo plavo Kada sam prvi put otvorila svoje oči Kada sam prvi put ugledala Tvoje oči Setim se kako se smejala zemlja Iz trbuha Kada si koračao po njoj u predvečerje Osetim rosu edensku na svojim trepavicama Ponovo Kao u prvi dan Kao u prvo jutro Setim se kako se moja pesma stapala Sa pesmom reke Kako je reka tekla kroz…

Opet bih da se zavrtim Na Tvom grnčarskom točku Opet bih da menjam oblike Pod Tvojim razigranim prstima Da nastajemI da nestajem Da se izdužujemI proširujem Da budem meka i lepljiva Kao zemlja natopljena Kišom Tvojih misli Da se okrećem do besvesti Da osećam Tvoje jagodice U svakoj pori svoga bića Opet bih da se zavrtim Na Tvom grnčarskom točku Opet bih da osetim Kako Tvoj život struji kroz mene Kako me oblikuješ svojim snovima Kako udahnjuješ svoj dah U moju glinu I ja postajem živa duša Opet bih da…

Amanet (Jelena Bogdanović)

Cvetove grimizne koji čuvaju miris ko svetinje, Jezik trava i leptirova na kojem se najtiše izjavljuje ljubav; Pregršt zlatnog lišća koje pada sa Moga stabla; Večnu čilost orlova koja se obnavlja čekanjem; Dar da probudiš talase; Mir da umiriš more; Vidovitost usred pomrčine; Sposobnost da zaspiš na vetru i da se probudiš na Mom uzglavlju; Umeće da zaustaviš vreme jednim jedinim uzdahom; Moć da Mi otmeš srce jednim svojim pogledom; Žudnju da Me tražiš, gorljivo, i istrajnost da ne odustaneš; Veru da Me uhvatiš, čvrsto, i strepnju da Me ne…

Vetrovi promene (Jelena Bogdanovic)

Vetrovi promene Budite nežni dok jezdite mojim poljima Budite blagi Dok čupate moje drveće Brstite moje vinograde Ledite moje ružičnjake Daću vam svoje zebnje Ali nemojte mi uzeti pesmu još nerođenu Daću vam svoju jezu Ali nemojte mi smrznuti uzdah u grlu Vetrovi promene Budite tihi dok vitlate mojim pustarama Budite milostivi Dok žanjete ono što niste sejali I raspršujete ono što ne može opstati Budite razumni U naletima svoje strasti Znam ko drži vaše uzde u rukama
i ko zateže lanac oko vašeg vrata Kad se razularite do kraja Znam…

Presvlačenje (Jelena Bogdanović)

Ljubav je skinula svoju haljinu od magnolije I stala pred mene, blistavo naga U svetlu njene prozirnosti Sve što imam na sebi je suvišno U šta ćeš se sutra obući pred mojim zbunjenim očima,
Ljubavi? Ako se obučeš u trešnjino drvo Otresi svoje behare u moje krilo Ako se obučeš u latice ljiljana Pusti me da se pripijem uz tvoju svilu Ljubavi, Skini sa mene moje prljave haljine I obuci me u svoju golu Lepotu…

Čežnja

Izgleda slepa Kada savija svoje nevine ruke oko Stranca I izgovara zavet Na život i smrt, zapečaćujući svoju sudbinu Naivna, nesmotrena, brzopleta, Zavedena svojom proročkom poverljivošću i nepogrešivim instinktom Ljubavi Koja prvo skoči pa pogleda u ponor Zapravo je jedina vidovita stvar u nama Jer vidi samo ono što je bitno Neutaživa i nezajažljiva Jer je okusila ono o čemu mi budni sanjamo I neće se smiriti dok ne ispije čašu Do kraja;
Ona koja se rve sa anđelima I ne pušta Boga dok Ga ne obori svojom verom Bori se…

Žudnja (Jelena Bogdanović)

Rođena s njom kao sa neizlečivom bolešću Sa neutaživim virom što se neprestano Produbljuje Njeno vapijuće prisustvo je nerazdvojno od mene Njeno postojanje je obećanje Da kiše dolaze I da glad uvek zna šta hoće Neutoljiva Nepodmitljiva kada je hranim plodovima Sa pogrešnog stabla Sveti se svojom dvostrukom pomamom Podseća da je izvor blizu Ali da se mora iskopati verom Navodi me na trag svojim bolnim jaucima Čeka da padnem na kolena Da bi šiknula iz peska… Mudrost je slediti njenu nepogrešivu ludost Punina je radosti Udovoljavati njenim kapricima Čeka…

Bozja Ljubomora (Jelena Bogdanovic)

Kada navučeš zastore na tišinu svoga srca I ne puštaš me unutra, ljubomoran sam Kada se zagledaš u daljinu i ne vidiš Me na obzorju I ne tražiš Moju zvezdu, ljubomoran sam Kada na jastuku koji sam izvezao za tebe I napunio svojim snovima sanjaš nekog drugog Ljubomoran sam Kada šetaš Mojim vrtom, i ne priželjkuješ da Me sretneš
Kada Me ne prepoznaš u Baštovanu Koji ti ide u susret, ljubomoran sam Pored jasena kada prođeš i ne ugledaš novu poruku Koju sam urezao za tebe jutros, ljubomoran sam U kriku…

Joj, sto volim!… (Jelena Bogdanovic)

Joj, što volim smokve iz Tvoje bašte!… Joj, što volim miris dunja iz Tvoga dvorišta!… Joj, što volim da ležim u hladu pod Tvojim hrastom!… Joj, što volim da slušam kako šušti Tvoje lišće!… Joj, što volim kako pevaju Tvoje ptice!… Joj, što volim kako se sunčevi zraci probijaju Kroz grane Da mi pomiluju lice!… Joj, što volim što mogu da Te volim ovako slobodno, I nesputano, Što je Tvoje deblo toliko široko Što je Tvoja krošnja toliko razgranata, Što mogu da ostanem koliko hoću Što mogu da dišem punim…

Zavet Tvog Starijeg Brata (Jelena Bogdanovic)

Ne stidim se da te nazovem svojom sestrom Ne stidim se da te izvedem pred svoga Oca, zajapurenu, držeći te za ruku. Ne stidim se da stojim sa tobom pred Tronom Milosti, pokrivajući te svojim plaštom, od glave do pete, i jer si tik uz Mene, ni jedno mesto na tebi nije golo Ti si uvek sa Moje desne strane. Ja vidim tvoje lice ispod koprene. Ti ličiš na Mene Nema ničeg na tebi što odbija Moj pogled ili vređa Moje oči Moj Otac poznaje miris Tvojih haljina Ti si…

NOVOGODISNJA ZDRAVICA

Neka te Ljubav strefi snažno kao grom Iznenadno kao oluja Strašno kao ljubavna groznica Opojno kao vino Nepovratno kao reka koja menja tok Da bi te uvukla u svoj vir I dubi nove kanale da bi te pronašla Tamo gde jesi Nezajažljivo kao talas plime I nežno kao letnja kiša koja hladi čelo Zemlje I ljubi njene ispucale usne… Neka te Ljubav pogodi kao bljesak buduće slave Kao pesma Naelektrisana munjom I čežnjom Kao zvono sa nebeskog tornja Što se prolama među zvezdama I eho one neprolazne Reči Što ne…

Koncert za Jednog (Jelena Bogdanović)

Drugi mi pljeskaju, Ali ja sviram samo za Tebe; U prepunoj dvorani Ja sam svesna samo Tvog pogleda, I osećam ga na potiljku, Kao nežnu vatru, Dok prebiram po dirkama, Cedeći iz sebe ono najbolje, Najvrednije, Najčistije ulje tonova, Najvrsnije vino melodije, Čeznem da opijem I sebe i Tebe, Da Te uvučem u svoj zanos, Odgovarajući zapravo Na Tvoju čežnju, Na Tvoj zanos, Sama zažarena, Žudim da Te zažarim plamičcima Koje si sam u meni kresnuo Kremenom svog Umeća, Svoje Čudesne Ljubavi; Vrebam Tvoj osmeh; Raspametim se kad opazim, Krajičkom…

Nadonosna pesma

Bojiš se Da će kasni mraz preseći Pupoljke smeha u uglu usana Bojiš se Da ćeš platiti sutra Za svaku čašu radosti koju ispiješ do dna Nije tako sa Mnom Sigurno Kao što dolazi zora, Ja dolazim u tvoj život I kucam na tvoja vrata Neću te ostaviti na pola puta Između nade i očaja Zebnje i zanosa Ako mi otvoriš, danas Sešću za trpezu i večerati s tobom Uz sveću u tvom srcu Ja sam mesto Sa kojeg nećeš želeti da odeš
Jednom kada se ogreješ na Mom plamenu Sigurno…

Molitva odbačenog (autor: Jelena Bogdanović)

Ne moraš da me pripitomiš da bi me učinio svojim prijateljem Ne moraš da promeniš moju prirodu Možeš me naučiti da ti verujem Možeš me hraniti rečima za kojima gladuje moja duša Sa dlana svog srca Zrno po zrno Možeš mi pokazati da me nećeš odbaciti kada me vidiš Ranjivog i plahog Nakostrešenog i smetenog Dok menjam svoju dlaku Da nećeš ustuknuti pred mojim ranama I očnjacima koje pokazujem iz straha I nemoći I kojima te nehotice mogu povrediti Znaj da ću se opirati do krvi Ono za čim najviše…

Najteža stvar (Jelena Bogdanović)

Biti Ono što si me Ti stvorio da budem U Tebi Uzeti krila skrojena po mojoj meri Ni prevelika ni premala Biti Lakši od svog ega I slobodan od svojih očekivanja Biti Proročka reč koju si Ti ispisao Na mom srcu Mastilom svoje krvi I perom svoga Duha Samo to I to do kraja, bez prekida Obući se u čilost satkanu za mene U zoru Stvaranja Čuti Svoje ime sa Tvojih usana Kao pesmu bez kraja I ne poželeti da ga čuješ Sa tuđih usana Uživati U tajnom migu Tvoga…

Ispovest Izrailjke koju je izbavio Blagi Samarjanin (Luka 10:27-39; Jezekilj 4:16-13)

Jelena Bogdanović Dok sam ležala u jarku, u lokvama krvi, niko mi od vas nije prišao, Prijatelji Prolazili ste kraj mene, ne osvrćući se na moje jauke, ozbiljni i dostojanstveni, Kao da vazda nekud žurite Umirala sam na vaše oči, od beznađa i maloverja, opljačkana pred vama, pretučena pred vama, silovana pred vama, prepuštena vašoj samilosti Vaši sveštenici su prolazili pored mene, obilazeći me, plašeći se da se ne onskrvrnu od mojih prljavih haljina Vaši mudraci su prolazili pored meme, ne znajući odgovore na moja pitanja, odmahujući glavom pred mojim…

Hošeina pesma (Hošea 3:1-2)

Dajem za tebe petnaest sikala Petnaest sikala na tržnici belog roblja Petnaest sikala prokušanih u Mom ognju Petnaest sikala iskovanih na Mom nakovnju Petnaest sikala poškropljenih Mojom krvlju Petnaest sikala od srebra nepropadljivog Od sedam puta pretopljenog srebra Od ruda izvađenih iz Mojih dubina Petnaest puta petnaest puta sikala Petnaest sikala da te otkupim iznova Petnaest sikala da te poljubim iznova Petnaest sikala da te uvedem u svoj šator Petnaest sikala da te nazovem svojom Petnaest puta petnaest puta sikala Sikala kao zvezda na nebu Sikala kao peska u moru…

Moj strah i ja

Srešćemo se negde na putu, Na nekom golom raskršću; Sedećemo za istim stolom, U krčmi, pod istom lipom… Otvorićemo sve svoje karte, Odapećemo sve svoje strele, Ukrstićemo sva svoja koplja, I ostati, prsa u prsa, Moj strah i ja, Ko je čiji talac, I ko li je kome za petama, Preplašiću ga sopstvenom rikom, Smrskaću mu glavu svojom petom, Poslaću ga na bezvodna mesta, (Ako ostane išta od njega,) Moj strah i ja, Ko se koga plaši, I ko koga drži na uzici; Sve vreme sam spremala odmazdu, Dok me…

Takva kakva jesi (Pesma nad pesmama 1:13)

Takva kakva jesi, Uđi u Oblak; Potoni, Izroni, Sa stručkom smirne u nedrima – Dosta ti je Da ti mladost zamiriše; Ne pokušavaj da pokriješ Svoju nagotu Listovima prozirnim, Haljinama svelim, Sakrićeš Lepotu, Uvredićeš Čistotu, Takva kakva jesi Uđi u Oblak, Prosto i lako Kao što se ulazi u more, Kao što se uranja u srce, I neka ti bude dosta Taj stručak smirne u nedrima, (Oh, kakvo se ulje radosti od njega dobija!) Ne daj da ga iko istrgne U neko ime samozvano, Samo Jedno je Ime, Ti ga…