Ništa

Ja nemam ništa Spusti mi u smežureni dlan obol nade Na putu za istočni Eden Gde prosjaka je nas bezbroj Nas, čije si vrtove opustošio Udeli mi malo od plodova Koje tako rasipnički drugima deliš Da i ja okusim tren spokoja zemaljskog Skini mi s pleća grehe očeva Duša je mojima već veliko nasamarena Sažali…


Wolf Moon (Including Zoanthropic Paranoia) Type O Negative Dvadeset osmog dana Prokrvariće ona opet Pomoću vučjih načina Ublažićemo bola teret   Nesveta vodica Krvožednost nezasita Srebrnih kuršuma udaraca Rumena su blagovest presveta   Vreme je njenog meseca U vazduhu gvožđa parfem Raspukla srž korodira, puca Ženo, ja ću da te nađem   Hej kurjačka luno…


Ruka

Bezvredne su milenijumske biste kameni velovi usnulih boginja naspram samo jednog njenog žilenog nabora.   Brojim dane prošle, buduće ožiljke rana, slatko obožavanje bez razloga, bez pogovora.   Blaženi mi snovi posle biča u brlogu gde skapavam, iščekujem njen glas da me opet dozove.   Gledam kako mi prilazi odozgo iz hramova visina nezasito božanstvo…


Podigni me od zemlje povlači i popuštaj kao dete zmaja.   Postavi me pored sebe kao lampu komad nameštaja.   Izvedi me u šetnju među ljude da me ismeva puk.   Radosno cvilim rep da imam sreću pokazao bih.   Ruka iz koje jedem ravnodušno me mazi još hladnije bije.   Iako sam poslušan veliko…


Dokona tišina, blagotvorna tami spokoj duši; anđeli dremaju čekaju poslednji zvezdani san. Sami smo, ljubavi sami, neuhvatljivi pred hajkom dosade. Zavucimo se ispod pokrivača jedno drugom ispod kože pomilujmo srž puti. Krišom te gledam dok me ljubiš opijena zanosom ti si najlepša. Pucketa sonata tvojih jagodica note mi urezuješ na grudima umirem od slatkosti tog…


  Nedelja bi sumorna Kad te čekah draga. Sa buketom belih cvetova, Uz poj molitava, kod crkvenoga praga.   A to jutro nedeljno beše San kao da se snije. Bez tebe u nepovrat odoše Kočije tuge moje cvileće.   I otad nedelje, uvek su mi iste: Jad mi je hleb, Suze su mi piće.  …


Sutra

Sutra, željni smo te Sutra Okupana blagodet lepog sunca Željni smo te, željni Sutra Danas – već prošlo A sutra? Ah! Sutra Prelepa majska jutra Beli hor zrakova Stapaju se u tišini Preko grozdova žednih Litra Preko zeleno magličastih bregova Prošlih već u rđavom lišću Sutra Podrhtava tlo od podzemnih gromova Bespokojna plava vatra Gasi…


Dobro jutro ti želim, prijatelju I dobro, i loše, odjednom Neusiljno višeglasje ptica Iz šume prvih snova, prvih ljudi Začinje se ono u čemu ćeš užuvati Zauvek; prošla je noć, zauvek U novembru setićeš se aprila Zaboravićeš zore i jutra, besana Avgustovske sumrake uvila je noć Pod svoje zvezdane zaborave I tada si umalo zaplakao…


Crveno, crveno volim te krvavo Iz rasekline grgoće uzdah Rezak bol – heroinski udar Preko atlantika ime mi je cutter Ovde – psihijatrijski slučaj.   Crveno, crveno Volim te neizmerno Učenik sam čuvenog bastiljca Krvlju je platio ljubav Istim sokom ju je i opevao Bol u jedinstveni liker destilovao.   Crveno, crveno Volim te zgrušano…


Izlapelo leto svira lautom prošlih dana zarđali predeo odiše zaboravom nebom prolaze sive veštičije kočije u smrti zatečene žile strepe nadvija se kraj beskraj praznih visina odzvanja kap po kap hodnicima uglančanim grimizom tutnje prve ledene bujice.   Preko jastuka cvili zvuk zategnutih struna noćomorne harpije napajaju se utrobom snova iz zaborava carstva nedostižnog željan…


  Kroz tamu te slušam u mnogim danima, Ko da Smrt lagodna beše, moja draga, Nežno je prizivah bdenjem mnogih rima, Da nečujni moj dah odnese bez traga; Bilo bi predivno da smrt sada kušam, Da me uzme k sebi sred ponoćnog časa, Dok ti se kroz glas što budi pesma mila,             Izliva sada…


Osetio sam Ukus neba u kišnoj noći Uživam sav U tom neprijateljstvu Neba i Zemlje I neprestano brojim Lica; nespokojne supruge; ostavljene duše Sećam se Ljubavi, te najveće strahote usuda I bojim se Zagrljaja, pogleda, dodira Grabim drčno Trule ostatke vremena – plodove smrti Gradim Nedosanjane kule od peska Hteo sam da sve bude I…


Polje

užasa i lepote istačkana praznina svemira besna grimasa i hladno darivanje iz smežurenih ruku semena.   iz pupećih grudi prskaju srca opne ludila dobuju besno umesto otkucaja čuje se čekić varniči meso.   more se talasa kao ludo polje pljušte glave mrtvih ludaka groznim trzajima mimo volje počinju da niču svi kao jedan crveni cvetovi…


1. Nisam ja onaj što ubija Niti si ti onaj koji mre To samo ponoć kazaljke savija Da večno jutro donese što pre   Suze – uzalud – lije tvoja stara majka Kletve kojima me proklinje i kune Lepršavo zvuče kao kakva bajka – Moja neprolazna ponoć, tvoje lice Lune…   Znam! sve što je…


Lela

1 Noć ti si, Lela. Devojčence izgubljeno u šumi. Ti si starinska priča – nedokučiva.   Uspavanka ti si, Lela; ona koja nežno drži teške noćničke zastore pripijenim, pritajenim stiskom sna.   Nadam se da me čekaš, tamo – Sam, doći ću sigurno.   U mraku, orijentiri (i zamke) nevidljivi su. – Tvoje amajlije za…


Obrisi te magnovenjske noći, oslikane rukom nekog zaboravljenog atavističkog božanstva uništenja, noć koju sada priziva sećanje poput neke čarobnjačke mantre budi u meni želju, strastvenu želju, da je opljačkam od zaborava i nemilosrdnog vremena, ili makar ono što je ostalo: talog. Bila je topla zimska noć oskrnavljena snegom koji padao tiho uz povremene daške vetra….


V Ničeov Zaratustra kod sudije za prekršaje odzvanja prekor rulje limenim zidovima Novog Jerusalima Optuženi neka ustane! Vaše ime i prezime, putniče? Zaratustra Datum rođenja? rođen sam u godini Belog tigra, iznad zvezde jeonitske (sudija svom pomoćniku) Šta kaže Veliki Um? pomoćnik: Vaša visosti, u pitanju je nemoguća stvar sudija: Nemoguća… ama, ko je ovaj…


Ne znam zašto… Ali, eto, još se sećam: Imala je kožu Nežno mekanu, vlažnu Poput mlade mahovine Severu okrenuta uvek Tajnama ušuškana Omeđena zlatnim ogradama: Pristup dozvoljen samo huljama.   I da I ovoga se sećam: Plahovitog vihora, preplanulog Sa njenih kukova Sa tih glatkih peščanih dina Kao odron Sjuri se u mene lavina Prekri…


Pognute glave lunjam šumom mračnom odavno. Grbonja sam pravi mršavi, mrki, podli. Svoju olinjalu telesinu tiho provlačim izmedu starih napaćenih stabala belogorice u potrazi za pacovima i lešinom. Svakodnevnice sitne užasno me bole. Dan se ovde razlikuje od noći po zelenom mraku po mojoj sramotnoj samoći.   Bez staza i puteva sa tamnog tla kad…


Kad sam te prvi put video Katarina I ovo je jedina i prava istina Stajao sam na ivici Sivog mosta Dok je na istoku nešto svitalo Nejasno Nebo beše junsko – mislim Jedan mali trenutak nepažnje Tvoje Tvoja silueta, udovi, lice Odgovor na sve moje molitve Nagrada za sva moja odricanja Ti si bila Katarina…


VII gavran je moj sudija, moj proročki spis: jevanđelje u utrobi broda koji je prevozio opijum i migrante video sam svoj odraz u ispupčenju posrebrene kašike ta crna kontura je moj sudija, moj neumorni životni pratilac tihi trnci kičmom kao klavirski akordi penju se naviše steže me neka nevidljiva sila, neki fantastični lanac otrljavam teške…