Naviknem tako na trenutke neke što tišina se zovu. Bilo u noći ili danu tišina me zove. Niko kao tišina vrisak ne pušta jači. Ali se vremenom naviknem na nju pa mi govor mase dođe kao odmor mali. Tišina me vrlo često sebi zove i vuće. Popustim pred njom pa se tako u njeno okrilje…