Bio si mi sudba zadocnelog trena, minuo pod kamom obećanja davnog, jer u jeku dvojbe krivog i ispravnog, svoju dušu gazih – ostade tek sena.   A najlepše reči nežnošću brušene, što iznedri srce željno zvonke priče, uzaludno stišah – sonet-niska niče kao simbol žene o san oglušene.   Život retko plovi milozvučjem rime, osećaj…