Jauk boli, što se hori, kroz tamnu noć. To majka sina zove, moraš sine kući doć. Neću majko, kući doći, tamna je noć. A po tami, nikad neću, majko na put poć. Jadna majka suze roni, sina zove, Boga moli. Pusti dijete, da ga vidim, samo ovu noć. Bog uzvraća, nije zao, za ljubav majke…


Mrak je pao, hodam tiho, lagano, plašim san. Misli tajne, svete, rajske, paklene i žar. Noćas praštam, suza goni, bol me lomi. Srce šapće, praštaj, san će brzo, doć. Svrhe nema, duh posustaje, snu se predaje. Srce plače,  kuca jače, oprost traži, bol ga žari. Život nestaje, lagano se predaje, kucnuo je i taj čas….


U ponoru duše, gdje tama čuči, mene slatki glas muči. U ponoru duše, tajna kleta, srce para, duši smeta. U ponoru duše, mraku tom, ljubavni leži dom. U ponoru duše glas se čuje i sve jače on me truje. Mira nemam, glas se čuje, dođi dragi, ljubav tu je. Bolne rane mene peku, za ljubav…