Lutam hodnicima sopstvenog uma, zatvoren u jednoj zgradi punoj loših sećanja. Mrak je, kao i moja sećanja. Svaka vrata su bila zaključana, a hodnik je bio mračan, slike na zidovima su prikazivale samo najgore. Sat na kraju hodnika je zamrznuo kazaljke tačno u ponoć, vreme je stalo. Seo sam na sredinu hodnika, baš tu ispred…