jesen čuvari tišine sivi nepomični rečima ustaljeni dodirima uzdignuti tvojim bićem okovani društvo mi prave gordo danima mojom čežnjom potkovani zenice će po njima izginuti srašće sa njima uši moje mesecima sviće napolju sve bordo znojem tovljeni želje nikad siti osećanjima se goje te četiri palete davljene će biti bezimeno puta slavljene ne čuvaju tajnu…