HVALA

HVALA TI ZA MUZIKU U MOJOJ GLAVI I NA DUGAMA ŠTO PRŠTE U KRVI HVALA TI NA USHITU ŠTO ŽIVOT SLAVI HVALA TI ŠTO SAM TI SAD PRVI TRAJANJA LJUDI MJERE EONIMA VOLE ZNATI VREMENU MJERU PA SLAST PROPUSTE U BOMBONIMA I MISLE U NEKOM KONTRA SMJERU NIJE U TRAJANJU VELIKOST SREĆE NITI JE MALI…


KAD SE ZALJUBIŠ, SVE JEDNO KADA POMALO TREPERIŠ I POGLUPAVIŠ PA PRED SRCEM VOLJENOG BIĆA NEŠTO GLUMATAŠ, VAŽAN SE PRAVIŠ ZBOG NJE SI DANIMA U CENTRU PAŽNJE SVE ŠTO RADIŠ SVE JE PREVIŠE PA ONDA IZVODIŠ KEREFEKE PRIČAŠ PREGLASNO ILI PRE TIŠE AKO TE “NE DAJ BOŽE” UOČI OSMIJEHOM MALIM NAGRADI TRUD ONDA SE OTKAČIŠ…


PUTUJEM, BAŠ PUNO KADGOD SAM TO RADIJO JEL SAM VOLJIJO A SAD SAM TO JA POSTO, ŠTAGOD ŠTO NE ZNA STAT SELJIM SE VAMO TAMO KO ONA TRAVA ŠTO SE PRIKOBEČIVA U KOBOJSKI FILMOVA NOSIM KORENJE SVOJE U SEBE I IZ SVIH NEMONOŠTORA USPOMENE KISELJIM MISTO KUPUSA PUŠĆAJEM JI DA TRUNU I IZ NJI RASTEM…