U čulu vidim pesmu i istinu i čujem slutnju kako trepti sjajno, neodlučno i cepa dimenziju sveta koju udišem pesmom. Treperi mir neobjašnjene ljubavi i vreme stane u trenu kada izdahnem svežinu reči i njenog imena. Apstraktna krv iz dlana i obećanje pomirenja potekli su u jednom uzburkanom talasu koji u neukrotivoj snazi ispisuje nove…


Udahni vetar, zvezdanu prašinu, Srobi oluju, oblake zaledi, Oživi reke, njihov miris bledi – Skreneš li pogled, začas treptaj minu.   Mi srešćemo se uz svečani prasak I tihu pesmu prirode i tela Što na par reči lako bi se svela, Na tajni sudar i pobegli časak.   Umiri drhtaj i na tren ću tada…


Očiju tvojih gde jedino ima – U gomilama prostih bledih skica I jedva čitkih stihova i rima, Puteve tražih makar do tvog lica.   I kad je staza postajala manja, Ja otkrih tajne odaje sećanja Kako bih reči za tebe ukrao, – Ali sam sramno lutao i stao.   Tu šum sam poznat disao, a…


Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu.   Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi.   I sve onda…


”The beauty and the moonlight overthrew you.” Leonard Cohen (“Hallelujah”) U trenu kada hladna suza krene, Odsustvo glasa stih i srce sledi, Radosti duše zaborave mene; Kad dah njen mladi oduva oluja I njena slika naizgled izbledi – Čuće se slaba, mlada haleluja.   Svetlosti bljesak ostaje na dlanu Pri svakoj reči koja osmeh krije…


  Anđeo s neba u davnome veku Plavetnilom nas prosvetli i spoji, Blagosiljaše slavnu skromnu reku I njegov duh tu nastavlja da stoji   Gde mutna voda vekovima teče I sad se muči ispred ostataka Te mračne priče što čoveka peče, A zasvetluca od sunčevog zraka.   I žar sumračni zaslepi i budi Pred vlažnim…


Kako diše nebo bešumno i mirno iza zimske magle zbijene i guste. Ako nazrem rasplamtelost naše zvezde, to neće biti stvarno. Vođen slepom verom izgubiću razum tražeći treptaje tvog glasa. Prozeblog od nade uočiće me vir onih sećanja očiju bez boje i istine bez stida kojima si prošarala ove zidove. Ranjen pred njima, čuvaću krajnju…


Tamo, iza smrtnih vidika, gde ne dopire njen glas, grom je prevario zvezde i izdao nebo. Tamo je srce prestalo pevati prastaru ljubavnu pesmu i reke su zapustile svoje ritmično šuštanje. Tamo sam ostavio razum i otpustio današnjicu grleći opojni vazduh i ljubeći purpurno nebo. Tamo oblaci ne putuju jer se boje zaborava. Tamo sam…


Ti si samo senka mojeg skromnog duha, Iskon drevnih patnji čovekovog bića. Ti si samo šuštaj čoveku bez sluha, Granica neba i razlog tog otkrića.   Samo si trenutak spokoja i moći, Spoj vekova slutnji i vrtloga znanja. Ti si to što krije nepojmljivost noći – Mali deo mrve sa tajnom postanja.   Tama si…