Hladna balada X

U čulu vidim pesmu i istinu i čujem slutnju kako trepti sjajno, neodlučno i cepa dimenziju sveta koju udišem pesmom. Treperi mir neobjašnjene ljubavi i vreme stane u trenu kada izdahnem svežinu reči i njenog imena. Apstraktna krv iz dlana i obećanje pomirenja potekli su u jednom uzburkanom talasu koji u neukrotivoj snazi ispisuje nove zakone. Ako poželim ratna krvava stvorenja treba samo da pogledam izvan u svod koji plače; u svod koji izvlači njen lik iz ponora ovog dana u ritmu koji je unapred ispisan dole na zemlji. Isto…

Sonet XI – Poljubac

Udahni vetar, zvezdanu prašinu, Srobi oluju, oblake zaledi, Oživi reke, njihov miris bledi – Skreneš li pogled, začas treptaj minu.   Mi srešćemo se uz svečani prasak I tihu pesmu prirode i tela Što na par reči lako bi se svela, Na tajni sudar i pobegli časak.   Umiri drhtaj i na tren ću tada Disati spokoj slikajući snove I tajni šapat što me sebi zove.   Otplovi potom i nestaćeš, mada Čitav je život zarobljen u času, U jednom trenu i nevinom glasu.   2017.

Sonet VIII

Očiju tvojih gde jedino ima – U gomilama prostih bledih skica I jedva čitkih stihova i rima, Puteve tražih makar do tvog lica.   I kad je staza postajala manja, Ja otkrih tajne odaje sećanja Kako bih reči za tebe ukrao, – Ali sam sramno lutao i stao.   Tu šum sam poznat disao, a tada Skriveni oblak sa druge planete Zagrme burno, te postadoh dete   U gruboj igri vetrova i grada, U nežnom plesu pesme i usana, I stih tad sleti kao prvog dana.   2017.

Sonet VII

Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu.   Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi.   I sve onda reci – kako ima žara Kuda god koračaš, sve dok srca daješ I kad ono jako za nekog damara;   I dok hodao si, nisi zadrhtao Jer kada zaboli, osetiš da traješ U nekome kome…

Haleluja

”The beauty and the moonlight overthrew you.” Leonard Cohen (“Hallelujah”) U trenu kada hladna suza krene, Odsustvo glasa stih i srce sledi, Radosti duše zaborave mene; Kad dah njen mladi oduva oluja I njena slika naizgled izbledi – Čuće se slaba, mlada haleluja.   Svetlosti bljesak ostaje na dlanu Pri svakoj reči koja osmeh krije I vodi kuda svetla suza kanu U tajnom hladu pokraj mladih tuja – Sve ono što mi srce krilo nije Čuvaće tiha, krhka haleluja.   Zaboravim li, u Njegovoj tajni, U pregršt mojih čija suza…

Čelični anđeo

  Anđeo s neba u davnome veku Plavetnilom nas prosvetli i spoji, Blagosiljaše slavnu skromnu reku I njegov duh tu nastavlja da stoji   Gde mutna voda vekovima teče I sad se muči ispred ostataka Te mračne priče što čoveka peče, A zasvetluca od sunčevog zraka.   I žar sumračni zaslepi i budi Pred vlažnim okom stare uspomene, Sve svetle tajne što ispune grudi; Al’ dođe tama i realnost krene…   Svi nerođeni, svi mi krhki tada Sa mladim telom što se buke boji, Svi što videste anđela da pada;…

Hladna balada IX

Kako diše nebo bešumno i mirno iza zimske magle zbijene i guste. Ako nazrem rasplamtelost naše zvezde, to neće biti stvarno. Vođen slepom verom izgubiću razum tražeći treptaje tvog glasa. Prozeblog od nade uočiće me vir onih sećanja očiju bez boje i istine bez stida kojima si prošarala ove zidove. Ranjen pred njima, čuvaću krajnju tajnu zbog koje se još uvek osećam celim i bežaću za snovima gde i dalje mogu naslutiti tvoj šum.   2018.

Hladna balada VIII

Tamo, iza smrtnih vidika, gde ne dopire njen glas, grom je prevario zvezde i izdao nebo. Tamo je srce prestalo pevati prastaru ljubavnu pesmu i reke su zapustile svoje ritmično šuštanje. Tamo sam ostavio razum i otpustio današnjicu grleći opojni vazduh i ljubeći purpurno nebo. Tamo oblaci ne putuju jer se boje zaborava. Tamo sam se oprostio od meseca i upustio u naivnu borbu sa penušavim nežnim valovima koji su čekali da buknu. Tamo je vreme zaboravljeno i časovnici su se otopili od krikova i bola. Tamo šetaju ždralovi slomljenog…

Himna ženi

Ti si samo senka mojeg skromnog duha, Iskon drevnih patnji čovekovog bića. Ti si samo šuštaj čoveku bez sluha, Granica neba i razlog tog otkrića.   Samo si trenutak spokoja i moći, Spoj vekova slutnji i vrtloga znanja. Ti si to što krije nepojmljivost noći – Mali deo mrve sa tajnom postanja.   Tama si pesnika i svetiljka slepog Koja bukti stihom boje krajnjeg sunca; Drhtaj žice srca pred večnošću lepog, Samo nema pesma sloma i vrhunca.   Ti si žar i budnost studenta života, Svedok svetih suza i zaštitnik…