Želim pjesmu, poglede i sjaj.. ili to želi ova noć? Slutim želju, strast i radost što će proć! Ispraznost i plitkost.. jesam li to stvarno ja? Taština je ovu rundu dobila. Ring nije spreman za pothvate njene, Sad joj nema ravne, pridobila je mene.. Granica se ne pomiče, sada se briše.. I zrak je tužan…


Ponekad ti se čini da nema izlaza.. Stjerana si u kutak samoće, Osuđena na more tjeskobe.. I tuga ti je jedini suputnik.. Ne dozvoli suzama da umivaju tvoje vedro lice, Koje mnoge ljude čini sretnima! Preni se iz boli.. Ne očajavaj! Pronađi mali tračak nade, Sitnicu koja će te motivirati Da i dalje usrećuješ ljude…


Pusti me da sanjam, Jer ja samo u snovima živim život! Zašto da se budim? Kome? Čemu.. Jer ja nemam život osim snova.. I otkud tebi pravo da me budiš? Tebi.. zbog koje i sanjam,  jer ne postoji drugi način da opet ljubim,  da opet budemo jedno.. I  možda bilo bi lijepo stisnuti njegovu ruku,…


  Vidim prazninu..ali znam da nešto ipak prebiva u njoj! Osjećam samoću..ali znam da je netko uz mene! Pomislim da nema izlaza..ali ipak gajim tračak nade! U teškim trenucima poželim da ne postojim i ne želim za nikoga čuti.. Ali ipak zazivam Njegovo ime, oslanjam se na Onoga koji me ne zaboravlja, koji na sebe…


  Na kraju dolaziš i ti.. Nepozvana.. Nitko te ne očekuje, Nitko ti se ne veseli, Nitko te ne želi! Hraniš se suzama i bolnim jecajima.. I nitko ne zna kad ćeš ga pozvati sa sobom, Ostavljajući za sobom  prazninu i ranjeno srce! Ti si najveći misterij! Ironično je kako mnoga pitanja ostaju neodgovorena, A…


Biti ili ne biti.. mislim, dakle jesam.. Čemu se pozivati na sve te prapovijesne fraze kad čovjek na kraju svejedno ispadne blesan! Učiti na tuđim greškama? Ne zvuči loše.. Ali malo je teže u praksi! Ipak , najlakše se uči iz iskustva vlastite kože! Moramo slušati starije ili na mlađima svijet ostaje? Ili treća varijanta…


Suze klize niz lice..jedna za drugom.. Ali to je samo vanjski izraz onoga  što se stvarno događa u mome srcu.. Prelama se bol, srce traži izlaz, traži snagu..a suze teku, i teku.. A razlog tomu? Istina.. Ne želim se pomiriti s takvom istinom, Zablude su mi puno draže.. A tako i moje srce..samo sebe zavarava,…


Nedostaju mi tvoje oči.. oči koje ulijevaju nadu, donose mir.. Ne prepoznajem više poljupce koji cjelivahu moje rane, moje boli.. Izgubio se trag tvojih usana. Ne grle me više tvoje ruke, nestalo je sigurnog utočišta. Nema tvojih očiju, ruku, umirujućeg glasa.. Ali ostaje duboki trag u mom srcu.. Kutak potpuno ispunjen sjećanjima. Sjećanja te oživljuju,…