Zapivaće nebo lipoton putenon himnon tišine  vođeno Klečeći nad pepelom dok ispovid  nudi u zlatnom  šudaru jubav mi  dosudi Pronađe me  u šapatu di prestajem  biti zagropana prošlošću Učini svako  danas beskonačnin odjekon najsvetije zore Miron mojin  gospodari u točkama dodirnin ispod mojih vjeđa U batudama  srca moćni su  trudi nazočnost anđela  čuvara Zaduženi utihon …


samo moja Iz tisuću i jedne kapi kiše nemogu iscidit ni jednu suzu više iz mora skupit svu sol sunčevu zraku privit na bol i tražit nebo kojeg nema sakrit se oluja se sprema u daljini čuje se jecaj gitare i zvuci pisme jako jako stare ju te san se zajubija…… druge ne bi poželija….i…


za moju dušu…. Puca stina bez milosti prilomi agava od starosti il od tuge,rastoče se i raskinu te kadene s ovin sviton usamjene bidne pozdrav moru uputiše ruvinane duše dvi svija se u more sirene glas slomjeno idro svurga se kraj njih miran porat sebi nađe cakle in se oči zasuzene istriskana tila vitrovima pridala…


zapovid…. Zapovidin ovoj noći priteškoj od tmine da me smiri ,da zavonja u njoj tvoje ime da potrefi prave snove da pošaje dodir blag… iz dišpeta utiran se ispod neba zvizdama ća utrnu se pod srebrne skute i zaišćen da ne budu na me jute stišćen oči da nevidin kako biže …. misli idne potiraću…


zabucana Budiš svoje prisustvo u meni privariš me samo na tren,prosvitliš moje neznanje ,cvit mirisni ća na more vonja u kamen pritvoriš zazoriš svitlo danje brivan mišlju zajubjenon ćakulan sa sobon i budin se daleko od sićanja u beskrajno ono naše konačno mi biži iz vidokruga svitlosti za dišpet sebi mučaću…vitrom gonjen bis nek izgori…