Vreli je med dnom ulice mirisao na borovo stablo, večno ukamenjeno u pitome skute dvorišta. o mladosti, nisam znao podranih kolena, pod snopom što žesti.- koliko srce će mreti. Mi, deca, musave jeseni i mlake, sa rolkama crnim kao nadgrobne svrake, samo smo trčali, trčali, trčali… i spokojno goreli u prolećne oblake; A kada smo…