noćas sam sanjala vozove   nepoznata lica prolaznika sedela je zavaljeno u kupeu   tišina je mirisala na starost   a mrak su uznemiravale sijelice iz tunela dok je svetlost bacala iskre u oči putnicima   razmišljanje o prolaznosti života nekako ide uz scenu   ide i  Bukovski ali ovde nema ko njega da čita…


GRAD

a tamo u gradu srušeni osmesi oguljeni zidovi prljavi pogledi modre misli razbacano detinjstvo   nestaje grad   ulice su prazne


samo zamisli nije teško   zamisli   zemljotres u najavi isfrustriranu zimu ljubav na prvi pogled alavog muškarca plač porodične kuće   ništa ne osećam   emotivno sam ravna   kao vojvodina


pričala sam puno o lokalnoj politici   preterano sam kenjala o društvu   par bačenih na pod suvih rečenica o seksu   vodila sam trivijalne govore   uglavnom sama sa sobom


treba mi olovka i malo papira da napišem pesmu o prošlosti   treba mi bogat život treba mi soba i zgodan muž da mogu do detalja da opišem divlji seks   treba mi soba hermetički zatvorena da napišem jebenu ljubavnu pesmu


  dotakla  sam tvoje usne u prolazu dok je stvetlost prolazila tiho kroz ključaonicu   u mislilma sam poželela da samo jednom izgovoriš moje ime   stranče tame se plašim   ali tvoje ime izgovaram zatvorenih očiju  


zidovi bez prozora i vrata bez ključaonice   nedelja je   vreme za ručak   jedemo i ćutimo grickamo džigericu   ti moju ja tvoju


polako u zanosu dodirnula sam sujetu   i klizila je niz prste   slivala se gorčina dok je jezik bio suv   tako lagano   zamahnula sam zavesu pokrila sam ceo jebeni život ostavila sam ga iza sebe   i odjeknula je kurva se okrenula i opsovala me je


TERET

ja nosim tvoje snove na ramenima teške poljupce na leđima pantalone sa ukusom malina ja nosim bolove ja nosim sve ja nosim reku u džepovima bradu na grudima   i teško je i teško mi je


KLOVN

jašem svoje snove odevena u svet koji mi je poklonila tvoja majka   mrtva je evo već par godina   a ja sam za toliko starija   peglam bore i pravim osmeh od plastelina   digresija i isfrustrirani plač me iritira   na margini sam ni gore ni dole


Ja sam beskućnik Nemam čak ni prostor sa video-nadzorom Kalendar sam poslednji put videla Onda kada mi je baba umrla Čisto da upamtim datum Prezime sam zadržala svoje da ne bih imala problema sa nasledstvom Ipak moj džep je tako mali ne bi podneo toliko puno grešaka   A ja   Ja u stvari nemam…


ja sam hermetički zatvorena lutka ja sam marioneta ja nisam marioneta ja sam Marta ja sam mesec mart ja sam cveće u martu ja sam drvo ja sam jorgovan ja sam ljubičasto ja sam modro zeleno ja sam modrica ja sam udarac u glavu palicom ja sam prebijeni beskućnik ja sam emigrant ja sam gazda…


danas sam posmatrala   kako je neki muškarac u tamnim pantalonama svetloga lica i jake brade stojeći na mostu brojao prste na rukama misleći da su to snovi   videla sam ga poderane pantalone   možda je svet previše divlji za te tanane prste