Vesniče tužne noći, što moje potresa biće na paramparčad lomi, deo đavolskog tkanja; modrim je usnama tvojim krv moja jedino piće što preko tela lije, i punom se mesecu klanja.   U vihoru što vrti veče i izvija kosturske šake, ja spuštam glavu noći gde mesečev odraz je beo, na njegovom mrtvačkom telu okrugle opažam…


Molim te pevaj, ptico, pred zoru što me slama, gde čitav svet se smerno iz tmurnog počinka budi, mi smo prognani davno, pod nama je žrtvena jama, i kažu da nismo više vredni ko drugi ljudi.   A vrednost, ta mera stara, što vagu života ljulja, nikome nije znana po svetlom nebeskom sudu, i svi…


Ti donosioče bola, Anđele gnevnih bića, da li ćeš prići pusto u lutanju koje slama, ili ćeš otrovno seme toga božanskog pića, sliti u uho onog na kome počiva drama?   Mi smo u zbilji lutke, konce nam Bogovi vuku. Nebeska ruka stroga, okrutnu igru seje, i tom se gigantskom snagom do pakla smerno tuku,…


Prolazniče gordi, Adamovog roda, zastani dok hodaš pokraj mene nemo. Ja ne tražim više od hrane i vode, i od toplog mesta na kome bih drem’o.   I kad žuriš negde, pogladi me malo, dok gledam u tebe sa očima nade, koja slepo traži nekog kom je stalo, k’o na mene misli i na moje…


Uvijaj telo što bledo blista, na mesečini purpurom obasjan sjaj, lobanji truloj i punoj glista, vuku te usne, prokleti raj.   Igraj pod velom što smelo pleše, pod krunom tmurnom caru tvog doma, željom što srca crvljiva teše sve učinjene kobi. Igraj Saloma!   I šakom lepom, kud` svila teče, paukovu mrežu istkaj dostojnu guja….