A one tek! Moje su planine koje grade lanac kao ogradu, takvu neprobojnu ogradu da se niti jedna supstanca, niti jedna stanica ne bi mogla provući unutra. A planine su, kažem, priroda im nije udovoljila da se neprestano dodiruju – ma ima prostora među njima. Zamisli sad, ti koji ovo čitaš, poznaniče i možda prijatelju,…


Prah moj sipaj po crnim krilima vrana, nježno me rasipaj i mazi ih mojom težinom. Slova moja zamrsi im u stopala, neka dodiruju zrak, ja putujem s njima. Komadima moje prašine prekrivaj stare staze, prvi korak siročeta neka dira me. Ti, riječi moje zasadi kraj jorgovana bijelih, neka ono ih vidi, ja stidim se s…


U utrobi tvojoj, crvi se hrane, o matero, Demokracijom, kućom našom i vjerom, tlom našim. U utrobi tvojoj, razderanom kožom pokrivenoj, Koplja enigmi mahnito hrle i trombon tvoj čepi rane. Krvariš, snena i zanosna, o ratnice!   U kolijevci nas, stope naše skrivaš, o metero, Strahom, zidove dižeš i djeca ti umiru pod težinom. U…


Tiho me skidaj i sobom me ogoli, Još jednom, dopusti tišinu da utapa, Da utapa me u koži tvojoj. Crvenim nitima pohlepne požude tvoje, Još jednom, dok pred tobom nestajem, Nepomično zarobi me. Gledaj u modrice svoje nježnosti, To, tijelo moje je. Zakrpaj jame prljavštinom svojom, To, rane moje su. Divi se ukrasu laži svoje,…


Privlačna gadost litice moga razuma si Budiš strah nevine bludnosti moje Bistra kišna kap moga mora si Čista kiselina koja grize Obrisom imaginarne emocije pažljivo vežeš me Siromaštvom luksuza iluzija naših bodeš me Kao čisti pogled na bonacu mojih fobija gadiš me Slikama tvoje jednostavnosti u sutonu gaziš me Privlačna gadost litice moje želje si…