Žudim za prošlošću nekom koju imao nisam. Al’ možda jeste drugo telo a duša ista, šetala ulicom dragom sa svojom dragom, ružinog mirisa. Sad mlad tom ulicom davnom bez drage prošlost prizivam. Koren je moje duše sa neba, sa zemlje nije. Po zemlji ovoj pušteni mi snovi k’o ciganske kočije. I nadam se prošlosti nekoj,…


Znam da me tamo pod tajnim nebom,  zemljom na kojoj ne mogu kročit’, skrivena od svih s’ mišlju dalekom čeka devojka, plave joj oči. Da l’ znam il’ željom prkosim sudbi? Da l’ tražim ono što i sam krijem? Možda je nema u masi ljudi jer ona od ljudske vrste nije.   Alen Art


Voleo sam dušmanina. Borio sam se za dušmanina. Za njega spreman bio da ‘mrem. Dušmaninu sam pisao pesme. Poklonio mu poverenje i srce. Ne bi me nebo, zemlja i ono što je između, odvojilo od voljenog dušmanina. Otkrio sam da mi je dušmanin osoba najbliža mojim usnama. Prestao sam voleti dušmanina pa je on prestao…


Otišla volja do đavola. K’o nosit vola, teško mi voleti dragu. Po pepelu čeprkam ne izgorele osmehe. Tuga me naginje vragu. Kad okreneš glavu, k’o da me koža sopstvena neće. Kolevka neke druge tebe između zadojenih mi usana čami. Gledao sam osmeh nebeske deve, sad kunem vešticu vremena davnih. Uputim se noću kroz zvezde i…


Tebi su čemerne ruke ove verne k’o tamnice lanci, k’o smrt kada steže Al’ nebo se pruži prostrano u stisku mojih ruku tužnih što ti ljubav pišu.   Ljubav, to je tamnica u njoj sunce, vetar i lanaca zagrljaj u kojima si srećan. A sloboda nije ništa do samoća. Pustinja bez kraja, bespotreban beskraj.  …


Zašto se nisi udala za moju najtežu ljubav od suza pa da te cenim k’o zemlja rađanje sunca svakoga jutra? Zašto mi nisi postala žena kad moja si bila sađena ruža? Uklet sam da te nemam. Nepravdu neba nosim nedužan. Al’ trebaš mi samo sve dok živim, cela da ti životom milujem stope. Da ti…


Postoje noći kada fali samo još jedan šapat tišine,  da po ruci počnem da režem njeno ime. Ja kroz sunčan dan krvarim mrak, a bivam noćima gonjen poluanđeoskim očima. Gledao sam pod suncem sreće prvu ljubav nevinu, životom okupane dece. Koračam kroz dan a smrt se ne odvaja. Udišem kameno teški behar. Nešto me vodi…


Zarobile me tvoje oči, moćnice. Dva tvoja konjanika crna, srećnice. Okovi teški a nevinost devojčice. Volim te uspešno bez sihra i veštice. Sanjam da poljupcima trčim ti oko usana kao rasmejana deca u igri. Zagrlim ti nežnost da život ispustim u tebi. Kosu ti osećam po svom vratu a kosa i ti ste u drugom…


Požuri ljubavi, još vrlo kratko sam među živima. Požuri da mi put ka smrti pospeš slatkim ružama. Evo ja sam za te jak al’ jak je i ovaj mrak. Požuri da mi budeš ljubav, majka, sestra i brat. Ja među ljudima živim i patim sam. U ruci nosim još koji san i dan. Požuri ljubavi,…


Samoća od neba i zemlje šira. Iskrena samoća, istinito ništa. Između usana ženskih i dodira, jedna bezvrednost prljava i mirna.   Milovao sam trnje, devojačke ruke i ljubio stene, devojačke oči. Al’ istinom niko da poljubi mene. Nežno voleh laž, vraćam se samoći.   Alen Art


Odore ti poklonih od moje večnosti da te obučem svojom dušom. Prvim poljupcima učaurena vernost, da ti poklonim leptira ljubavi. Zamišljam kako sam ti milovao kosu. Ruke mi jauču k’o novorođenčad. Molim se Bogu da ti umrem u zagrljaju. Voljena zagrli me, umirem sam. Umrtvljen u tmini čekam te bez nade. Da mi dođeš pre…


Kroz suze, duša mi se sliva niz obraze a nje nema. Noćima se koljem sa vukovima pakla a nje nema. Kada se osmehujem, srce mi se prosipa niz nogavicu a nje nema. Dok pevam, nebo mi cepa grudi noktima a nje nema. Čekam je, onda shvatim da je čekam pa prestanem a nje nema. Udaće…


Tuga preduga, ružna k’o kuga. Duga preskupa, dužna mi ljubav. Ona prekorna, veštica zlobna. Slova bez krova, strofa bez snova. Greška preteška. Nesreća smešna. Večna nevesta, neveštog smeška. Slavna, preklana. Sama, nadnaravna. Slava je slama. Sad sama spava.   Alen Art