Kad ptice proleća me puste da cvrkutom me ljubav suđena obuzme, pa slušajuć’ malih stvorenja magične zvuke, bude mi probuđena davna misao da sreli smo se i da srešće se jednom opet naše duše.   Alen Art


Proždrala te moja tuga. U samoći te ukopah. U čežnji te zaboravih. U prolazu rugali se osmesi lisaca. Duša mi se čula do meseca. Ovaj grad, upio ti prljavštinu. Sisa ti uvele ruke. Ja svoje ledim po mrazu da te stresem sa ožiljaka zapamćenih milovanja. Razjedaš mi udisaj svetla. Cediš studena pluća dok te gledam…


* * *

Pruži ovom caru koji nema paru, jednu tvoju malu laticu opalu.   Ružo moja, od svih ruku koje su te brale, ubola si samo one što te negovale.   Alen Art


Sitna sad kiša pada, pod kišobranom ja skriven miš. To ne bi moja draga, po kiši ona srećna bdi.   U korpicama na pijaci kad trešnje vidim, bol pojuri. Ona ih voli slatke crvene k’o usne njene kad poljubim.   Alen Art


Crvenokosa sireno morska, zarobljena u jezerima mojih očiju. Ofarbaj obraz i srce u crveno. Ne diraj mi kosu za kojom patih. Prste šilji grehovima. Lica laži osmesima al’ kosu tvoju utopi u presahlom jezeru spaljenom. Nek ti glava ostane ukočena na toj strani gde je od mene okrećeš. Oči ti slepe bez mojih. Ja sam…


U jutru kišnog proleća, sanjam da ti držim ruku obolelu od beskrajnih lutanja. A ti plačeš sa nebom dok te komadaju oblaci onih koje si volela. U jutru kišnog proleća, sanjam da ti se smešim preko leševa suza, nemaran za vešticu nemilosti u tebi. Uzvraćaš mi osmeh što od bola plače. Tako sam se sreći…


Lutka

Gledam lutke staklenih očiju. Ne trepću, ne klecaju im noge. Suze im se ucrvljale. Moje grudi zamrzivači samoće. Uvek sveža bol, sveže kamenje. Moje otežaju noge kad lutka staklenih očiju plišano srce ubode. Ukrao sam barbiku od kučke. Lutku mi poklonila devojčica. Zavoleo sam je i otkinuo joj glavu. Nisam je svukao. Kajem se što…


Zubima bih ti čupao lice, pa onda mekanu nežnost koju prećutkujem od tebe sve do sad. Sada ću ti reći da je moje „sada“ crni bezdan. „Juče“ naslagane laži milih očiju a „sutra“ prezahtevno ništa. Behar me krezubo kolje. Taj miris k’o zmije kroz nozdrve. Legu se i migolje u lobanji. To malo mozga nervozni…


Nekada u određenom delu noći, pozovu me njene oči da im pišem. Moje su noći buđenje bajke  i njeno sahranjivanje u besmrtnoj duši. I odoh sada u ovom času kad spavaju grobovi i ljudi, njenom ulicom, gde čekaju je moji snovi umrlo tužni. Odoh da joj prosute tragove pokupim. Vratiće se ona grešnu da je…


Zarobile me tvoje oči, moćnice. Dva tvoja konjanika crna, veštice. Oslepela na zemlji mojoj poraženoj gde su pogledi straha tvoji, budili umrlu noć. Svaka ti suza crva krila koji su padali po obrazima bez obraza i grudima sto ruku. Žalost tvoja opatice nevine nije. Ti kad plačeš, Bog uzme kišobran pod kojim se ljudi svi…


Rasplamsa se želja da me udari autobus kad se prisetim tvoje prljavosti, tvoje smrti. Išao bih ti na grob ali te srećem na ulicama. U slepoočnicu šraf zavrtim. Prelazim ulicu svesno neoprezno, razočaran u dosadne vozače. Ovaj grad k’o logor Hitlerov kad te sretnem. Beton mi otima kosti kroz obuću. Stakla izloga prsnu mi u…


Noćas ti poklanjam suze sve dok me san ne uzme. K’o da ti pružam ruže s’ mirisom otrovne tuge. Ne padaj noći, šapuće mi gusti mrak  kako drugog čekaju njene oči a meni se podsmeva i čovek i vrag. Zatvorski plafon mi pokriva zvezdani prah. Kroz probušen džep izgubih novčiće za šou snova dok smehom…


Ženske suze, opalo lišće na vetru. Nemaju težinu ni vrednost osim za mrtvo lepu jesen u pesniku. Skupljao sam lišće jesenje i palio. Od dima se gušio, u lišću sam zaspao. Čistio sam avliju od zmija i zatrovanog meda. Kupio ga od pčela sa otrovnog ti jezika. Brao sam kiselo i pokvareno voće. Poljupce tvoje,…


Ja spavam sam, oko mene mrak. Sve je drugo laž, to je istina. Ovoga puta nek tišina piše a ona ima samo istinite priče. Ostavljen od neba i zemlje. Zaboravljen od svemira. Ako je Bog kolekcionar ljudske tuge, kod mene će naći primerke predivno ružne. Rđa po masnim osećajima. Korov i šejtanske ruže iz njene…


Šta će roditi ova tuga? Da li dete sreće što se mraku ruga ili mrtvo dete koje ubi sudba? Šta će roditi tvoje oči kad ih vidim sledećeg puta? Da l’ nadu novu mesečeve noći il’ crnog sunca sećanja ružna? Ja ne znam koliko još volet ću te moći jer kriva si, teška i dužna….


Tražio sam svoju Belle. Našao je u nestrpljivosti da je sakrijem od svoje sudbine. Tražio je prerano, predavno, preglasno da bih je pametno sačekao. Sad čekam svakako, grešan se načekao. Hoće li me subina uzeti za ruku, je li me odbacila, oprostila, uklela? Sve, sve mi sudbina učinila al’ srećom me ne ugostila. Zašto sam…


Živa bila moja mila i brzo se obesila. Šta si krila? Nisi krila. Bruku skrila tanka svila. Bludničenje pored Nila. Faraona zlato snila. Ti si divna moja mila k’o gušenje usred dima. Ispričaću, reći svima da si spremna, uvek vrela kad omami topla klima. Crvi krenu ti iz tela. Zaudari bludna diva k’o da luk…


Daj mu telo, nek te ženi ali meni daj svoj dnevnik. Mis’o na me ne utroši, samo dnevnik taj mi spremi. Nek ne zaplaču ti oči kada čuješ da sam umro. To će samo jedne noći stati tuga, ništa drugo. Daj mu oči, usne, ruke, ja ti neću za zlo uzet’. Al’ pesniku poklon pravi,…


Zaboraviće se naša ljubav al’ poslednji zaborav je od mene. S’ uma će nas smetnut’ dušman da ti čuvam usne ljubljene.   Nekad se u glavi pružalo nebo. Sad u njoj je đavo progutao planetu. Postao sam grobar koji čuva nežnost, ljubav našu mrtvu, ne više im smetnju.   I zemlja i ljudi, nebo poče…


Srca svog krajičkom u muk tihoj noći kad iz sobe krene najcrnjiji mrak, osetim da drug sam samotnoj samoći i kraj nje tu uvek da je nije strah.   Grli me samoća u đavoljoj noći, hrabrosti se divi mojoj pa joj drag. Ne zna ona da od voljene su oči koje budan snujem, razlog što…


Žudim za prošlošću nekom koju imao nisam. Al’ možda jeste drugo telo a duša ista, šetala ulicom dragom sa svojom dragom, ružinog mirisa. Sad mlad tom ulicom davnom bez drage prošlost prizivam. Koren je moje duše sa neba, sa zemlje nije. Po zemlji ovoj pušteni mi snovi k’o ciganske kočije. I nadam se prošlosti nekoj,…


Znam da me tamo pod tajnim nebom,  zemljom na kojoj ne mogu kročit’, skrivena od svih s’ mišlju dalekom čeka devojka, plave joj oči. Da l’ znam il’ željom prkosim sudbi? Da l’ tražim ono što i sam krijem? Možda je nema u masi ljudi jer ona od ljudske vrste nije.   Alen Art


Voleo sam dušmanina. Borio sam se za dušmanina. Za njega spreman bio da ‘mrem. Dušmaninu sam pisao pesme. Poklonio mu poverenje i srce. Ne bi me nebo, zemlja i ono što je između, odvojilo od voljenog dušmanina. Otkrio sam da mi je dušmanin osoba najbliža mojim usnama. Prestao sam voleti dušmanina pa je on prestao…


Otišla volja do đavola. K’o nosit vola, teško mi voleti dragu. Po pepelu čeprkam ne izgorele osmehe. Tuga me naginje vragu. Kad okreneš glavu, k’o da me koža sopstvena neće. Kolevka neke druge tebe između zadojenih mi usana čami. Gledao sam osmeh nebeske deve, sad kunem vešticu vremena davnih. Uputim se noću kroz zvezde i…


Tebi su čemerne ruke ove verne k’o tamnice lanci, k’o smrt kada steže Al’ nebo se pruži prostrano u stisku mojih ruku tužnih što ti ljubav pišu.   Ljubav, to je tamnica u njoj sunce, vetar i lanaca zagrljaj u kojima si srećan. A sloboda nije ništa do samoća. Pustinja bez kraja, bespotreban beskraj.  …