Mirnom rukom bez daha i oklevanja, Precizno i hladno, zastrasujuće rutinski. Poslala si mi strelu večnog očajanja, Tek srela si drugog a već postali ste bliski. Kovitlac uspomena, od budućnosti strah, Dva zakleta neprijatelja paklenim planom ujedinjena. Odjekom ništavila melju srce u prah, Samo patnja zanavek ostaje, podmuklo lenja. Tek sad primetih zvezdu za oblakom…