Cak ni opisano opisati ne moze. Svila na zracima, odsjaj u mraku, i tanke niti od zvezda nikad dozivljene. Surovost pobedjena, tuga iscezava, kroz svaku poru prethodno zatvorenu. Svetli li to mesecev zrak il’ se sunce pridruzilo noci. Prepustam se putevima slobode…


Ushicenost nadanju krznog oblika opisati se ne moze. Svaki pokusaj polukruznog ispunjenja je izbrisan i preplavljen izvorom zenice. U zaristu besmrtnosti, nerazjasnjen kod je ucrtan, i beskrajno crpi svaku kap bezazlene srece.