Amin

velj 20, 2010 Posted by barja on velj 20, 2010 in Ostalo | 2 comments

Klatim se na braniku života,

zanesena lepim pričama,

takozvanih prijatelja

koji su vremenom postali poznanici.

Sve sam ih poslagala na litici dubokog ponora

i čekam da svane sunčana zora

da svakom od njih kažem u lice,

skoči sa litice.

Ja ih gurati neću kao što su oni mene,

obasjani suncem kraj ponora

shvatiće da su sene,

tek prah od čoveka

i da ih u skoku iskupljenje čeka.

Neki će shvatiti a neki ne,znam,

ali isto tako znam ,da prijatelje biraš sam

a brata i sestru ne.

Šta raditi kad oni te povrede?

Ma nije bitno ko je ko,

kad u čoveku proklija zla klica,

spas je ponor i litica.

Nemoj čekati do samog kraja,

kad u tvojoj glavi osvane prva sunčana zora,

sve ih odvedi do ponora.

Saspi im istinu u lice

dok s nevericom stoje kraj litice,

i neboj se njihovog krika,

dok je života biće i poznanika.

Nažalost kakvo je sada stanje,

prijatelja je sve manje.

A od rođenih digni ruke,

oni su ti bogom dani

njih nisi birao sam,

njima će presuditi sudnji dan .

AMIN.