Amanet (Jelena Bogdanović)

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Cvetove grimizne koji čuvaju miris ko svetinje,

Jezik trava i leptirova na kojem se najtiše izjavljuje ljubav;

Pregršt zlatnog lišća koje pada sa Moga stabla;

Večnu čilost orlova koja se obnavlja čekanjem;

Dar da probudiš talase;

Mir da umiriš more;

Vidovitost usred pomrčine;

Sposobnost da zaspiš na vetru i da se probudiš na Mom uzglavlju;

Umeće da zaustaviš vreme jednim jedinim uzdahom;

Moć da Mi otmeš srce jednim svojim pogledom;

Žudnju da Me tražiš, gorljivo, i istrajnost da ne odustaneš;

Veru da Me uhvatiš, čvrsto, i strepnju da Me ne ispustiš;

Dugu u oku rose;

Smaragdni šapat reke;

Ogledalo u kojem Me gledaš, mutno, ali postojano,

Baštu u kojoj se sastajemo,

Oblak u kojem se sakrivamo,

Zdenac za nas zapečaćen koji se otvara tajnom lozinkom;

Voće sa Mog astala,

I voće u tvojim voćnjacima,

Vino iz Mojih podruma
I vino u tvojim mehovima;

Sve sam ti to zaveštao, sestro Moja i Nevesto,

Sve je to za te sabrano u Mojim tajnim škrinjama,

Tamo gde lopov ne potkrada,

Tamo gde rđa ne nagriza,

U krvi je tvojoj upisano sve ono što ti pripada,

Beri, kucaj, traži plodove Moje ljubavi,

Blago iz Mojih riznica,

Sestro Moja i Nevesto,

Ti znaš put do Mog srca…

Leave a Comment

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting