[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ako me ikada sretneš, u tuđem gradu nekom,
ne maši mi rukom mekom, kraj mene prođi samo.
Mi znamo, draga moja, ljubav je naša daleko,
što srcu je bilo svetlo, sada je suro i tamno.

Ako me ikada sretneš, i čežnja ti osmeh sputa,
produži, do kraja puta, i suton zlatni zagrli.
Ni poslednji nisam, ni prvi, kog tuga jede ljuta,
kog nada u veče zanese, a jutrom nemir smrvi.

Ako me ikada sretneš, gde sam na klupi sedim,
u parku, kojim smo davno, šetali spojenih srca;
produži, jedina moja, jer veruj, ništa ne vredi
— za one što iskreno vole, ljubav zauvek puca.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting