[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

 

Još jedna agresivno ugašena cigareta.

Neki će hinjski reći, pa i nije neka šteta.

A ne znaju kako misli uz nju odlutaju,

jedne s drugima u  dimu dok šaputaju.

 

 

Ne krati meni ona ovaj život prolazni.

Ne krati ga strah od prijetnji i kazni.

Već ga krati strah od ljubavnog nemanja.

Ljubav kad darove uskrati, nema ni nadanja.

 

 

Od biča tvog ne strahujem

udri, koliko ti volja, evo sav ti se predajem.

Al’ se bojim pogleda o rastanku što zbori,

ljubavne kapije koji želi da zatvori.

 

 

Šuti, ništa ne govori, ubjeđujem sebe,

lažem, jer bojim se da stalo mi je do tebe.

Zapali još jednu novu, u daljinu upri pogled,

zaboravi, ugasi srce svoje, da postane k’o led.

 

 

Uzalud, u dimu vidim crte tvoga lica,

a tvoja ruka prema meni leti k’o ptica.

Uranjam u kovrdžave niti u zlatnoj kosi,

uranjam u miris dženetski, koji u visine me nosi.

 

 

Pa nek’ umrem sada, ovog trena.

Nek’ umrem kad’ uzdahnem ako me nisi željna.

Srce svoje evo dajem ti, nek’ svi znaju

Nek’ znaju, da te od mene ne otimaju.

 

 

Autor Adem Garić

Ova objava ima 5 komentara

  1. I sve se dešava u vremenu dogorijevanja nekoliko cigareta.Ljubav i njezin gubitak.I žestok osjećaj.
    “Od biča tvog ne strahujem
    udri, koliko ti volja, evo sav ti se predajem.
    Al’ se bojim pogleda o rastanku što zbori,
    ljubavne kapije koji želi da zatvori.”
    Pozdrav Ademg.

Odgovori

Subscribe without commenting