[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Pod sivilom neba zguren leži

U satranoj travi. Pogledom osluškuje…

Muha neumorno zuji

Pretražujući otvore, ne bi li slučajno naišla

Na zlatne…nešto zlatno.

Ogorčen u kaputu žutom, crne boje,

Pliva u toj rijeci.

Mulj, žabe, glib, rijeka tako čista.

Nema smisla, potpuno lud, samo

Misli da misli. No ne misli.

Lijevo succubus anđeoske ljepote,

Deduktivno zaključuje: Možda sam u raju.

 

Ma o čemu on priča.

Autor neofenplus

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting