[Ukupno:4    Prosječno:5/5]

sačekaj da razmislim
prašnjave kragne se rašivaju
očeva mladost
majčina lepota
sačekaj da razmislim
i ja prolazim
ni mene nema
ni mene nema više

čekaj me dok razmišljam
dozvoli mi
iz krhke žice dečijeg plača
u gromoglasnu oluju
u beli grom odrastanja
iz senilnog oka plišanog starca
u nove krvne bitke
ali čekaj
čekaj me dok razmislim

ja sad jasno vidim i osećam
od grla krvi strah je
iz poljupca poslednjeg istočen
kao krst
greh
i kao mogućnost
prolaznosti
izmučen miris cveća pod nametnutim asfaltom
prašume to su davnih osećanja
bašte to su ugašenih snova
to su okeani dečijih suza
beskraj iza beskraja

o, sačekaj da razmislim
kruto je gvozno žito bez trka
s kolena kuruz u suze preobučen
od mastila noć
moja jedina
noć budućeg i poslednjeg pesnika

a ako mogu voleti nekog više od tebe
sav moj život je zabluda
svaki uzdah krvavog jula
što je kapaopo uplašenim obrazima detinjstva
svaki izdah mrtvog novembra
što je pao po suđenim ramenima večite tajne
jeste beskraj uzaludnosti
prodisan bez tvoga smeha.

ako volim nekoga više od tebe
to je laž da srce zauvek kuca
i da ćemo se naći metar iza beskraja.
To je laž da vreme zaceluje rane
i dušu otrovnu od večne tuge.
To je zabluda nevinih očiju uprtih
u blistavi grom plavog vetra
da zauvekk živi detinji san.

ako trebam zažmuriti već slep
od besmrtne mržnje prema samoći,
što me uslovljava belim noćima opstanka;
onda ću zavoleti daleke usne
što će mirisati na Julske noći
u kojima smo slepljenim zagrljajem
okađeni lednim beskrajem čistog neba
čekali svoju prvu večnost poslednje ljubavi.

________________________________________________________________

Posted by Simic_Petar

This article has 1 comment

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting