velj 23, 2010 Posted by Stela M

OBLAK

Jedan oblak pun kiše Počeo se tmuriti sve više Nazvao je sebe Kišopad Umislio da je vodopad Za vrat mi izlio cijeli slap Neće on kapat kap po kap. Onako velik odozgo mi se smije A meni nešto do šale nije. Cijelu me je smočio I kada je to uočio Sretan je otplovio Putem munju lovio. A meni nešto do šale nije A oblak smije li se smije. read more

velj 23, 2010 Posted by Stela M

Pjesma bez naslova

Treptaj nježnih riječi gubi se u  moru tišine nešto je rečeno premalo, a nešto prekasno. Tišina odjekuje samoćom Dok gubi se  sjećanje Na zadnju tvoju nježnu riječ. Premalu, prekasnu. Treptaji nježnih riječi postaje  more tišine veliko nepremostivo. read more

velj 23, 2010 Posted by Slađana Milić

Divljina

Samo je on Orfej, moj i ničiji više . Kosmičke energije dragi trofej, što se najlepšim pesmama piše. Plamteći dugo kao vek , nosi najbolja leta i zime, srcu brod sreće i krik ko’ vapaj je –ne zaboravi me. A oseti li tog stvaralaštva iver što protkan tajnom mojom odiše, u času naslutiće da sam divlja zver, samo njegova i ničija više! Životom bez sna ,besmrtnog hoda, osluškujući zov... read more

velj 23, 2010 Posted by Slađana Milić

Lutak

Na strani dobrog, na strani hrabrog, stisak je ruke oblio znoj. Nije to strah od sebe samog, već je to davnog detinjstva boj. Lutak u meni jos uvek stoji, čeka da dođe i njegov san . Sumrak se bliži ,on još mirno čeka , s’čežnjom da snove pretvori u dan. Na strani dobrog,na strani hrabrog, osetih bliskog susreta moci. Sama mi ruka zadrhta jako! Ne znadoh da li suza će poći. Bez razlike... read more

velj 23, 2010 Posted by Slađana Milić

Nekad

Nekad kad sam sama, Nedostaješ mi! Mislim o nama i priželjkujem da dođeš . Volim te u dubini, ali te ne poznajem i to čini moju ljubav tako stranom! -Stranom u... read more

velj 23, 2010 Posted by Slađana Milić

Od srca srcu

Kad bi zemlja mogla da izdrži, a vetar snažno pronese, vatre moga srca , čak i da nebo zaplače,ne bi pomoglo. Ceo svet bi prestao da kuca. Osim nas ,sve bi stalo, svi putevi koji nekud vode. Moja ljubav postala bi opal, neprocenjivi i jedini kompas, što te goni do Olimpa,Bogova i... read more

velj 23, 2010 Posted by Slađana Milić

Kćeri

Utkati  mogu srce na dlanu i podariti sve nežnosti poput svile samo jednom neobičnom biću beskrajno drage,kćeri mile. Kojoj mogu sve dati, a ne tražiti ništa što mi već pružila nije, svu radost i osmeh s’usana piti, to što me voli,poklon najlepši je! Često mislim pred buđenje, dekodiranje iskričave vasione postaje sve bleđe i bleđe pred neustrašivom žestinom tvoje arije. Kćeri :“Ti... read more