[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Jutro je,

Eno baš kao nekada sviće.

Hladno je.

Ležim zavezana crvima u mozgu.

Moje su okove sada čelično teške.

 

Bio je rujan, baš kao i sada, i toplo je.

Mislim da se tada rodilo inje.

A možda i prije, možda već godinama,

Negdje duboko,

Možda se urođena mana,

Već od rođenja krije.

Nije bitno, ni malo važno nije,

Koliko dugo se već zamrzava inje.

 

Korak po korak,

Barem mislim da je tako bilo,

Rovao je crv i bolo me inje,

Dan po dan, svakoga sata napredovalo je moje stanje.

 

Bio je rujan, baš kao i sada, i zahladilo je.

I spoznala sam tada,

Vrlo lako, u samo par koraka, da je moje stanje nagrđeno i naopako.

I shvatila sam da me uništava,

Da kroz mene ruje.

 

Sada je rujan,

I toplo nije više.

Posted by Liberosis

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting