[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
I. – VELIKI DANI ŽIVOTA
*****

“Ima nečega lepog u letu
a s’ letom lepog u nama”
(S. Jesenjin)

Daljine davne
daljine sadašnje,
da mogu biti ptica
i preleteti moje gradove,
da mogu biti vetar…

Vidim kako plačeš,
i svaka suza kao kamen
kotrlja se niz ulicu.
Nema vetrova
i sunce prži vrelu travu
i nigde kose najdraže
da se ispod nje zaklonim
i najzad počnem da živim.

Vidim te kako me hoćeš,
plačem te u svojoj boli,
ali i to srce odboli
i nikada neće bit’ ruža
na mestu gde smo bili mi.

Telefoni zvone
i usijani zrak topi prozore.
Na pesku nema mog lika
i zrnca ćute bez nas.
U uvali prazno more…

Vetar da budem,
ptica da budem,
da letim svom životu,
da vidim tvoju lepotu,
da ljubim tvoju zemlju
i ruke da su nam same
– daljine, daljine davne …

Autor Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

Odgovori

Subscribe without commenting