[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

/iz ciklusa PRIČA O LJUBAVI, Zagreb, juli 1968/
II. – SRCE U KAMENU

Zvala si me
ali me nije bilo već danima.
jer sam plakao sa zvukom gitare
i pevao pesme protesta.

O ljubavi sam pevao
što je uništena ležala
u velikom okeanu.
pričao sam o Vijetnamu.
o ljudima se saživeo
i bio sam ONI.

Sunca je bilo svuda
a ja sam bio sam,
bez ijednog daha ljubavi.
Moje je srce bilo u kamenu
i moja je ljubav
ostala u kilometrima;
i strah, strah svuda.

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

This article has 2 comments

    • POŠTOVANA poeteso plavo_sunce,
      Niti tada a ni sada ja nisam -ili jesam veoma retko- sve iznosio, jer to onda nije prava poezija… Ovde se upravo radi o strahu od samoće… vidi se to iz mnogo redova… Srce je u kamenu jer ONA iz daljine ne piše… svuda demonstracije protiv rata u Vijetnamu…a ja sam sam… Ona sa početka pesme je ta koja me je zvala ali uvek u mom otsustvu, u nevreme, tako da je zaključak da ONA ipak je postala uzrok takve samoće… Objasnio sam tu staru pesmu iz jednog od dva ciklusa poezije, sve iz Zagreba (ah, kako ja volim ZG) a sve pesme iz oba ciklusa će biti ovde… Kao juče da sam ih pisao, ja sve to ponovo preživljavam. Ako možete, posetite današnju moju novu temu na FORUMU, možda tamo nešto možete pomoći u ispavljanju teške nepravde i torture nad ženskim rodom uopšte.
      Hvala Vam puno što se nalazite medju čitateljkama mojih malih dela… Veliki pozdrav…

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting