[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Она љепота дјечије игре,

Оно спокојно, наивно дјетешце

Са којим те често поредим,

Није ни близу…

 

Она најљепша пјесма,

Коју пјева најдивнија вила

Са којом те недовољно поредим,

Није ни близу…

 

Оно промрзло јутро,

И оно бљештаво подне

које у себи скрива

Уморно Сунце,

Није ни близу…

 

Моја љубав према самом себи,

И моја љубав према

свему што ми је драго,

Није ни близу…

 

Ништа, нико и никада

Неће ти бити близу,

Ништа нико и никада

Ти неће моћи рећи:

 

Буди ми близу.

 

Јер, не дам те.

Не дам те ни онда

Кад све поцрни,

И тама обузме,

Ионако свијет црни.

Odgovori

Subscribe without commenting