[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

КРИТИЧАР ИЗ РЕДА МАЊИНЕ

(врста која изумире)


Ја нисам “критикоменте”

из булументе,

да љуто добацим,

па да ме маса скрије,

кад увучем врат.


Нисам ни онај

из сорте за одстрел,

што нишани у самострел.

Нисам ни политичар,

нит’ поштени тат.


Ја сам ти, брате, брат.

Да л’ Пера, ил’ Ђура,

Сима ил’ Лаза,

и да л’ ми те

родила мајка,

ил’ тетка,

ил’ нека тамо жена,

тек, шта је то битно,

ако ми је

душа искрена,

њушка умивена,

ћуба осољена,

а фризура ко фризура

(па и она!) –

у ред уведена?


И да л’ ћеш, брате,

ти мене одмах,

истога трена

маљем у главу,

ако ти кажем:

“Не замери, брате,

ал’ овога пута

ниси, бре, у праву!”?


15. новембар 2010.


Мирјана Маринковић

Posted by MIRINMIR

This article has 1 comment

  1. Ovi stihovi dobri, maštoviti,a pomalo kruti dani su za razmišljanje,mislim da je iskrenost vrlina, da se ne smijemo skrivati iza kako kažeš mase,imamo pravo kazati da smo u pravu Ali samo ako sigurni jesmo i onda od pošenog svijeta nećemo dobiti po glavi,on će se samo pokloniti našoj snazi, aostale u usta ni stavljati ne ću.
    Pozdrav ostavljam:))

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting