[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

За мене је песник,

неко више биће,

из снова говори

осећај му таман код њега

сиромах је богат

да слеп човек види.

 

Од кућице мале,

направи дворе,

барице претворити у море.

Од жутога лишћа тепих,

ће створити.

зелену траву посребрити.

Јабукова грана,

златним плодом родити.

Житним пољима,

мирисни хлебови пловити.

 

Сиромашна мајка своје

чедо у свилу повити,

деца, неуцвељена

стари, поштовани,

неће старачке сузе лити.

Кад бих могло све песнички бити.

 

Odgovori

Subscribe without commenting