[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ако једном одустанем од сна,

Пронађи ме у свету корова

И срца снагу уздигни са дна,

Кроз прасак мојих болова.

 

Кад се магле вихор

Уплете у жеља празан ход,

НИ трен не оклевај,

Лези покрај уздаха мог.

 

Хиљаде сребрних капи

Лицем окренутог небу,

Квасе образе ти меке

Што под прстима се мојим топе

И снивају снове нам далеке.

 

У незнању своје свести

Немиром крв се леди

Ко то одлучи на страх мој сести

Поносан у тихој беди?

 

Тешко бреме тог човека

На леђима туђим оста,

Да у корак прати ме довека

И прича кол`ко љубав кошта

 

Ни све земаљске лепоте

Неће надмашити зле душе

И пролеће што мени те оте,

Без милости године се руше.

 

Отме се крик у трену

Пред свитај беле зоре,

Па пружим руке радосне

Што ледене за додир твој горе.

 

Схватићеш да још си драг

Кад зиме студен узме маха,

Познаћеш у снегу траг,

И у трену остаћеш без даха

 

Једна жена, један човек,

једна прича, један век…

 

Магдалена Митровић

Posted by ljubav1

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting