[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

БОЛ


На тамној страни Месеца

од мене се скрио,

где светло мркли пресеца,

дом је вечни свио.


Сјајем се каткад огласи,

би да ме поздрави,

па се опет тај загаси,

док луч ме приздрави.


Душа слеђена остане,

срце туга стегне,

скупи се, јадно, застане…


Онда се све слегне,

стихне, не прелива више.

Тек – зазива тише…


14. новембар 2010.

Мирјана Маринковић

Posted by MIRINMIR

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting