U mladosti sam imao vizije starca.. Put koji je bio slepa ulica sa druge strane ogledala… U dubinu sam ponirao kao sunovrat carstva nezaustavljivo bezpomocno krvavo. I sve je dusa istrpela,prognana,pohvaljena i otkljucana..

Kada te tuga prožme A noge malaksaju Pritisne bol A duša jeca Svaki te lahor dira Svaki list što sa stabla pada Život ide pored tebe Al ti nisi dio toga Samo sjediš I u prazno gledaš Što tada? Potonuti još više u očaj Ili pokušati stajati Nema druge Nego izdržati I čekati bolje dane

  Rasplamsa se želja da me udari autobus kad se prisetim tvoje prljavosti, tvoje smrti. Išao bih ti na grob ali te srećem na ulicama. U slepoočnicu šraf zavrtim. Prelazim ulicu svesno neoprezno, razočaran u dosadne vozače. Ovaj grad k’o logor Hitlerov kad te sretnem. Beton mi otima kosti kroz obuću. Stakla izloga prsnu mi…

  Noćas ti poklanjam suze sve dok me san ne uzme. K’o da ti pružam ruže s’ mirisom otrovne tuge. Ne padaj noći, šapuće mi gusti mrak  kako drugog čekaju njene oči a meni se podsmeva i čovek i vrag. Zatvorski plafon mi pokriva zvezdani prah. Kroz probušen džep izgubih novčiće za šou snova dok…

  Ženske suze, opalo lišće na vetru. Nemaju težinu ni vrednost osim za mrtvo lepu jesen u pesniku. Skupljao sam lišće jesenje i palio. Od dima se gušio, u lišću sam zaspao. Čistio sam avliju od zmija i zatrovanog meda. Kupio ga od pčela sa otrovnog ti jezika. Brao sam kiselo i pokvareno voće. Poljupce…

  i dok konačno uspjeh sabrati misli, otrti suze, počešljati kosu, zazvoni, ne čuh odmah, usisavač poteže zaostalu prašinu, i slušalice stavih jer ne podnosim nikako neželjene stvari, a ono opet, zvoni ovo prokleto čudo zvano mobitel, bacih oko, dvojba, gasim čistač i javim se, s druge strane poznati glas, taman kad htjela zaboraviti, ostaviti, zacijeliti,…

Trepti sudbina životnog lika a travka najlepša ostaje sama i treptajem pita kad god je prilika, kad mnogo se volimo, kuda sa nama … (Bgd,20.okt.2017)

Nije dovoljno reći ti hvala za sve pomoći koje si dala iz svoje duše lečila mene, na pute me vratila, više no sebe, da volim te najzad, voljenu davno, iz snova onih i misli odavno krišom o tebi i lepoti tvojoj, o duši duše što nigde je nema, i sada ja živim a tuga drema…

Sanjala sam da ću se izgubiti u lišću, da me neće ništa buditi i smesti, da ću stati gdje i sjene Boga išću, da ću kao vjetar strasni na prijestolje sjesti, na taj tron od mahovine i od bršlja zlatna što se zarumenio podno neba boje olova. Oko mene cigla, granje i fauna blatna, a…

Možda je najbolje da ostane status quo u ovoj našoj priči bez početka, s nejasnim krajem, ako ga i bude.   Možda je tvoje dosta i meni postalo previše za vlastite predrasude o težini svoje duše.   Možda ćemo se manje raniti ako ovaj odnos zahladi, ako mu zaustavimo tijek.      

Ušuljala se bešumno poput tata kroz širom otvorene prozore sva zanosna kao da je od zlata ukravši nebu ljetne dekore. Donijela mi svu svoju ljepotu okitila grane nijansama žutim upijam pogledom tu divotu i od silnog ganuća zašutim. Dok raskošno titra čistim zrakom kao čestice blistavog kamenčića i moji snovi jačaju s mrakom. Pogledam li…

  snovi da bi zivot bio laksi da i kad si budan sanjas i teces kao mirna rijeka bistra i bogata ribe svijetle kao novci fantazija olako zaradjena snovi kad nemas nista vise kad se pitas jesi li stigao do kraja tad odskocis od straha uhvatis se da nemas dovoljno zraka pumpas u sebe sugestivno…

    da mi je jos jednom da osjetim ljubav one drhtaje sto dolaze iz stomaka onaj stop u grlu kad imas rijeci a one ne izlaze stidne poglede usidrene samo u jednim ocima ljubav kao cvijet sto se ranom zorom otvara da mi te je ponovo sresti dao bih mnogo toga a vec sam…